Сокак у Новом Селу још без асфалта

Да бисмо ушли у авлију у Новом Селу с „државног” пута Шабац–Лозница, немамо урађен прилаз, асфалтирану ћуприју с пута до дворишта. Покојни ми брат није имао ауто, нити га је било брига како ће ко, ако му кад сврати возилом, улазити. Тако да се, кад је асфалтиран пут од Шапца до Лознице, није заузео и урадио тај посао око какве ћуприје – сигурног улаза у своје двориште.

Оставио нам у аманет „да не закорови” двориште, плац, кућу поред сокака и пута све видљиво, центар села, те ми то поштујемо и одржавамо колико можемо и умемо.

Постало је исувише ризично стрмоглавце скретати с ауто-пута у авлију, сокак дуж ограде нашег дворишта и плаца у продужетку користе возила с огромном пољопривредном механизацијом, као и аутомобилисти мештани до својих кућа, па смо покушали да тај проблем решимо у својој режији.

Нашли смо приватног предузетника који би, каже, „могао, ал не сме” да нам уради, јер је тај пут (и радови у вези с њим) надлежност фирме „Путеви Србије”, те треба тражити сагласност од ње.

Писали смо тој државној фирми и одговорили су нам да ми то видимо с „локалном заједницом” – немају они ништа с тим.

Има ли неки начин да нам се помогне да ово решимо, јер возач аутомобила који највише користи то стрмоглавце улажење у двориште мог покојног брата Миће Ћурле (био је ћурчија), има 90 година, и даље има возачку дозволу и „још је жив”?

Лепосава Петровић,
Ново Село