Газа и „заборављени” рат у Украјини

Милан Галовић

Ако се Хезболах одлучи да започне тотални рат, онда ће сам претворити Бејрут у Газу, запретио је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху проиранским милитантима који делују на југу Либана и размењују прекограничну паљбу с израелском војском. Док се главна битка бије у појасу Газе, северније, у Либану, погинуло је око сто људи, углавном припадника Хезболаха, али и цивила, међу којима је и сниматељ Ројтерса, док је у Израелу било десетак жртава, већим делом војника.

Управо на југу Либана налазе се и припадници Војске Србије у мировној мисији Уједињених нација, њих више од сто. Кад је ситуација то захтевала, били су у склоништима, речено је за „Политику” у Министарству одбране.

БИТКА ЗА ЕМОЦИЈЕ: Рат изазван свирепим нападом Хамаса из појаса Газе на Израел ушао је већ у трећи месец, свет је у страху од ширења конфликта. Осим Хезболаха, који за сада дејствује ограничено, на страну Палестинаца ставили су се и јеменски Хути, који крајњи југ Израела гађају ракетама и дроновима. Иза једних и других је Техеран, који се ипак држи опрезно, избегавајући директно мешање. Исто важи и за арапске земље, суседе Израела.

Али да ли ће неко од њих, под притиском масовног палестинског страдања, изгубити живце? Хоће ли Израел, кад је већ покренута ратна машинерија, у општој гужви учинити нешто против Ирана на који упире прст годинама? Да ли ће Америка, која је појачала војно присуство на Блиском истоку, интервенисати на страни Израела ако опет буде нападнут?

Паралелно с оружаним, води се и рат емоцијама. Тел Авив је у почетку, после застрашујућих снимака страдања цивила и одвођења талаца, имао подршку светског јавног мњења. Изгубио је после масовног страдања Палестинаца приликом удара у Гази. Сад се објављују језиви детаљи, исповести жртава Хамаса, с акцентом на масовнима силовањима, што би требало да створи више разумевања за израелске акције.

ДРУГИ ФРОНТ: У поређењу с крвопролићем у Гази, Украјина као да је, глобално гледано, постала секундарно ратиште. То је оно од чега се у Кијеву страховало, да ће пасти у други план кад је реч о интересовању Запада, чему се Москва надала да ће се некако десити – да Руси више неће бити „лоши момци” број један у свету.

Иако и руска и украјинска војска баштине традицију Црвене армије и њених великих зимских победа у Другом светском рату, попут оних пред Москвом и у Стаљинграду, изгледа да ће и ова зима, попут прошле, смањити интензитет борбених дејстава на иначе већ годину дана углавном статичном фронту. Штавише, недавно невреме у Украјини и на југу Русије цивилима на том подручју донело је неколико дана мира, изгледа пре свега због тога што су временски услови били тако лоши да су онемогућили употребу свеприсутних дронова, али и авијације.

Рововски рат, масовна дејства артиљерије (кад је реч о утрошку муниције и потребама говори се о милионима граната), огољена стабла и кратери од граната на ничијој земљи између зараћених страна, све то подсећа на слике из Првог светског рата. Али, неке аналитичаре овај сукоб подсећа на Корејски рат, па би и епилог могао да буде сличан. У почетку динамичан сукоб, уз посредно и непосредно ангажовање трећих страна, временом се усталио на линију фронта која се више није знатније померала. Рат је завршен примирјем, које и данас траје, али не и формалноправним мировним споразумом. Да ли ће тако бити и у Украјини?

НА ЗАПАДУ НЕШТО НОВО: Упада у очи нагли пад борбеног елана у западним медијима, посебно након избијања рата у Гази и Израелу. Констатују да је контраофанзива Кијева, од које се (пре)много очекивало, пропала, што су поменутим информативним кућама увијеним речима признали и председник Украјине Володимир Зеленски и командант украјинске војске генерал Валериј Залужни. Описује се тежак положај украјинских војника, који не виде крај свог ангажмана док неки други беже од мобилизације. Сукоб Зеленског и Залужног више није тајна, а градоначелник Кијева Виталиј Кличко поверио се „Шпиглу” да с председником није разговарао од почетка руске агресије. Земља је скоро две године у рату, а шеф државе и први човек престонице не разговарају?!

Све ово указује на то да се Запад, за многе очекивано, „уморио” од Украјине, упркос храбром и вештом отпору њених војника који су поднели огромне жртве. Руси се, за разлику од њих, иако нису досегли прокламоване циљеве рата, изгледа нису „уморили”. Можда би примирје по рецепту Корејског рата окончало оружану фазу сукоба, Кијев би могао да каже да се одбранио укључујући и територијални интегритет, који им признаје цео свет осим Русије, а Москва да је заштитила сународнике на територијама које је присвојила. Да ли је чаша до пола пуна или празна, свако би могао да тумачи како му одговара. У новом светском поретку, с флуидним правилима, сила ће изгледа бити изнад права, што се већ и дешава на Блиском истоку и у Украјини.