Страх од Трампа, Путина и будућности

Западни медији су овог викенда објавили читав низ текстова о проблемима у украјинском случају.

„Запад се колеба око Украјине“, пише Фајненшел тајмс.

„Подршка Украјини, која је некада била ствар широког међустраначког консензуса, постала је монета у политичким преговорима са обе стране Атлантика“, наводи лист.

"Украјина више није нешто посебно. На њу се више не гледа као на питање националне безбедности од примарног значаја за ЕУ, НАТО или САД. Да јесте, не би се играла политика са Украјином. Ово је девалвација напора украјинске војске. По мом мишљењу, нема друге процене овога. А ово је ужасна ситуација за Украјину. Да сте на месту Владимира Путина, рекли бисте: „Па, моја стратешка одлука да издржим дуже него што Запад ради“, рекао је Јакоб Киркегард из Герман Маршал Фунда.

Украјини следеће године је потребна 41 милијарда долара спољног финансирања. За сада је само део овог новца загарантован, а ако Кијев не може да нађе остатак, можда ће морати да штампа новац, што би могло да изазове хиперинфлацију, наводи ФТ.

Страх од Трампа

У Сједињеним Државама, главна забринутост медија, која подржава политику Беле куће, односи се на могући успон Доналда Трампа на власт. То би могло да значи „одустајање од Украјине“, пише Њујорк тајмс.

„Прва област у којој би потенцијални Трампов повратак у Белу кућу 2025. године могао да изазове спољнополитичку кризу јесте Украјина и савез западних демократија који подржавају њену одбрану од руске инвазије“, наводи лист.

Трамп ће имати „огроман утицај на украјинске власти“, а његови садашњи савезници у Конгресу противе се слању даље војне помоћи Кијеву.

Чак и ако Конгрес коначно објави још помоћи, „Трамп би могао да одбије да је пружи – као што је то учинио 2019. када је покушао да примора Зеленског да најави кривичну истрагу против Бајдена“.

У том контексту, руска војна стратегија у овом тренутку је - чекање и гледање.

„Према званичницима, Путин изводи нападе када види прилике и притиска украјинске снаге, али не предузима кораке да промени парадигму. Путин је израчунао да би могао бити у много бољој позицији после избора у САД 2024. године“, пише НТ.

Алармантне белешке о Трампу се појачавају, између осталог, и зато што је његов рејтинг показао значајну предност у односу на Бајдена: 47 одсто учесника анкете Волстрит џорнала сада је спремно да гласа за републиканца, а само 43 одсто за демократу.

Друга анкета истраживачког центра Пев показује да око трећине – 31 одсто – Американаца сматра да помоћ Украјини треба смањити. Још 29 одсто сматра да је тренутна помоћ довољна, а 18 одсто тражи да се она повећа.

Међу онима који подржавају републиканце, удео оних који траже смањење помоћи порастао је са 44 процента на 48. Републиканци сада контролишу доњи дом америчког Конгреса и блокирају војну и економску помоћ Кијеву.

Међу републиканском бирачком телу расту „антиукрајинска“ осећања. И многи посматрачи на Западу су већ почели да предвиђају да у предстојећој изборној години Републиканска партија неће дозволити Бајдену да финансира Украјину на одговарајућем нивоу.

О томе се прича и у демократском табору. По њиховом мишљењу, републиканци не гласају за помоћ Украјини из страха од „унутрашњег удара“. Ово је изјавио конгресмен Брендан Бојл.

„Ако сте председник републиканаца, очигледно ћете бити веома забринути да ако предложите предлог закона који укључује било коју врсту помоћи Украјини, он би могао да буде употребљен против вас као део врсте домаћег удара", рекао је Бојл.

Очигледно, конгресмен је говорио о томе да републиканци смењују председника Кевина Макартија након што се он договорио са Белом кућом да се помоћ Кијеву стави на гласање.

Страх од Путина

Још један алармантан чланак објављен је у британском „Телергафу”. Она носи наслов „Путинова Русија се приближава победи. Темељи Европе се тресу“.

Колумниста листа Данијел Ханан анализира војне и политичке аспекте „ломљиве победе“ Руске Федерације. Он пише да иницијатива на фронту прелази на страну руских трупа.

„Сада је ред на Украјинце да се укопају, покушају да задрже оно што имају“, каже се у чланку.

Истовремено, говорећи о предстојећем рововском рату, аутор подсећа на пример Првог светског рата и пише да у њему побеђују они који уложе више снаге.

„Први светски рат се на крају завршио делом зато што су савезници имали више људства... Овог пута Русија има демографску предност, са популацијом три и четири пута више од Украјине“, наводи се у чланку.

„Русија је пребацила трећину своје предратне цивилне производње на оружје и муницију и сада може имати предност када су у питању дронови – савремени еквивалент бодљикавој жици и митраљезима који су браниоцу дали тако смртоносну предност у Првом светског рата“, додаје аутор.

Говорећи о политичким проблемима на Западу, Ханан сматра да чак и ако Трамп не победи на америчким изборима, републиканци ипак неће дозволити Бајдену да помогне Кијеву у потребној мери у наредној години.

Према речима аутора, ова ситуација је слична оној када су се републиканци успротивили војним акцијама председника Трумана у Кореји.

Страх од будућности

Такође, према Ханану, ситуација са земљама глобалног југа не доприноси победи Украјине. Описујући Путинове посете Блиском истоку, аутор страхује да би то могло бити знак договора са Русијом, што би представљало „катастрофу на нивоу Суеца за западне демократије” (реч је о догађајима из 1957. године, када је Египат национализовао Суецки канал).

Стога, Ханан позива на проналажење опција за склапање мира у којем Руска Федерација не би изгледала као јасан победник.

„Још увек је могуће замислити мировни споразум који не би отворено награђивао агресију. Можда би источни региони могли да добију аутономију под лабавим украјинским суверенитетом; можда би на Криму могао да се одржи референдум под међународним надзором“, пише аутор.

Уосталом, Трамп је рекао да ако победи за 24 часа решава рат у Украјини. Није баш појаснио како, али је рекао да би он са Зеленским и Путином остао у једној соби све док се не договоре о миру. На пролеће су избори у Русији а по календару би требало и у Украјини. Дакле, хипотетички би морало да се остваре три услова, да он победи, да Путин победи и да Зеленски буде у игри почетком 2025. када се инаугурише нови председник САД. У садашњим брзим дешавањима и преокретима нико ништа више не може сасвим да гарантује и да предвиђа.