Помен убијенима код Братунца

Сарајево – У Бјеловцу код Братунца јуче је обележена 31 година од страдања 109 Срба, углавном цивила, из тог села и још два суседна српска засеока – Сикирић и Лозничка Ријека. Након служења парастоса у Цркви Светог пророка Илије одата је почаст свим убијеним и положено цвеће код спомен-плоче с именима жртава постављене на зиду храма. И ово је један од некажњених злочина који су над Србима у Подрињу, где их је у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату страдало укупно 3.267, починили припадници тзв. Армије РБиХ из Сребренице под командом Насера Орића,

„Нико у српском народу више нема поверења у рад Суда БиХ. Тај суд, као ни Тужилаштво БиХ, не треба да постоје, јер суде само Србима”, поручено је јуче из Бјеловца, где су муслиманске снаге 14. децембра 1992. године убиле, такорећи на спавању, 68 Срба. Тог дана у српском Бјеловцу убијен је или рањен сваки трећи становник.

Председник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић каже да су за Суд БиХ сви убијени Срби – жртве другог реда. Након масакра почињеног 14. децембра у Бјеловцу и поменутим подрињским засеоцима, за који су правосудним институцијама на нивоу БиХ достављени бројни докази, сва српска имовина је опљачкана. Преостали део спаљен је и сравњен са земљом. Заробљену групу жена и деце муслимански бојовници су одвели у логор у Сребреници, где су, према сведочењу неких од њих, били најстрашније злостављани и мучени.

Најстарија жртва злочина у Бјеловцу била је 87-годишња Злата Јовановић, а најмлађа петнаестогодишњи Чедо Миладиновић. У крвавом походу на Бјеловац, изведеном с намером да се потпуно затру трагови српског постојања на том подручју, Орићеви саборци убили су на кућном прагу и Златиног сина Миленка и унука Раденка, као и још двојицу малолетника – Слободана Петровића и Миленка Вучетића.

У протекле три деценије пред Судом БиХ за многобројне злочине почињене над Србима у Подрињу процесуирана су само четири припадника бошњачке националности. Правоснажно су осуђени на укупно 29 година затвора. Исти тај суд прекјуче је првостепено на 15 година затвора осудио бившег припадника Војске Републике Српске Милана Тришића због, како је наведено, почињеног злочина против човечности на подручју Братунца 1992. године. Иначе, Србима су до сада за ратни злочин правоснажно досуђене казне од 2.456 година затвора, а Бошњацима и Хрватима заједно – укупно 896 и по година.

„Све ово нам даје за право да Суд БиХ сматрамо политичким судом, чији је основни циљ и намера процесуирање Срба. Сви смо сведоци ових дана, кад је у питању процес против председника Српске, како може да буде експедитиван тај суд и кад је у питању подизање оптужнице, а за злочине над Србима, нажалост, чекамо 30 и више година”, каже Виктор Нуждић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.