Да ли ће десети пут да буде другачије

У Хумској се сутра (18 ч), 171. пут у првенству састају фудбалери Партизана и Црвене звезде. Поред уобичајеног значаја, који има сваки „вечити дерби”, овај ће да одлучи ко ће на зимски распуст да оде као први на табели. Самим тим успешнији ће радосније да дочека Нову годину, док ће други морати озбиљно да преиспита шта је реално да пожели од Деда Мраза.

По свему судећи „црно-бели” у нелагоднијем положају дочекују овај сусрет. До недавно су имали чак шест бодова више од комшија, а онда су на четири утакмице освојили само четири бода. За то време су „црвено-бели” ставили на свој рачун свих 12, па у међусобни обрачун улазе с два бода вишка и као водећи у лиги.

Због истопљеног, и то на брзину, завидног преимућства Партизану је вода дошла до гуше. Ако празних руку изађе из „вечитог дербија” могао би да упадне у вртлог. То би практично значило да ће и седму узастопну сезону да заврши без титуле.

Поред тога на плећима му је још једно тешко бреме. На букагије, које деценијама вуче са собом због дебелог заостатка у међусобним сусретима, придодати су и нови окови – на последњих девет „вечитих дербија” у првенству ниједном није победио!? Предстоји му, дакле, десети покушај да коначно уздигнута чела напусти фудбалско бојно поље у најважнијем мегдану у нашем спорту.

За то време је Црвена звезда само три пута победила, али и кад се завршило без победника њен иметак је више вредео. И један бод јој је довољно дувао у једра да отплови ка титули. Међутим, она се одавно није радовала на Партизановом стадиону. Тамо је последњи пут сва три бода убрало још 2016! Од тада је осам пута ишла у бербу у комшијски воћњак, али никад се није вратила кући с пуном корпом. Кад се томе дода и полуфинале Купа Србије 2020. и она девет утакмица чека на славље – додуше у гостима.

За све те окршаје је заједничко да су мегданџије биле уздржане. Као да је постало обавезно да се опрезно уђе у борбу, да се не јуриша без преке потребе, а ако се оно почетно 0:0 и промени ни тада се не крене на све или ништа.

Да ли ће сутра да буде другачије? Могло би, дабоме, али страх да се не прими гол је толико велики у савременом фудбалу, кад се огледају супарници подједнаких амбиција, да он просто паралише сваки покушај да се нешто отвореније крене ка циљу.

Партизан је ове полусезоне много пута показао да може да надокнади велики заостатак и то за кратко време, чак и у завршници утакмице. Али, Звезда је, ипак, нешто друго од свих осталих у нашој земљи.

С друге стране, „црвено-бели” су се ове јесени два пута спотакли, што је минулих сезона било незамисливо. Њен тренер, због положаја на табели, вероватно не осећа потребу да мора да пошаље своје играче у борбу на живот и смрт. Претпоставка је да не би имао ништа против да буде и нерешено, а опрезна игра би могла да буде мирно упловљавање у зимовник.

Иако у потпуно другачијој ситуацији и Партизановом тренеру би одговарао врабац у руци, јер ако појури за голубом могао би да остане без ичега. Јесте мало стручњака, који би се у оваквој ситуацији, у каквој се његов клуб налази, мењали с њим, али у сваком случају би му предстојао ход по мукама. С једним бодом не би побољшао своје стање и изгледе тима, али их не би ни покварио.

Он тешко да има могућности да промеша карте у свом шпилу тако да његов противник не може да предвиди шта ће да буде на талону. Партизанови штихови, и то они адутски, нису многобројни, а уз то и нису баш у бог зна каквој форми. Али, много је већа неизвесност колико ће чврсти да буду стубови одбране. Много пута су се заљуљали и пали чак и од много слабијег ветра од онога, који може да изазове Звезда.

„Црвено-бели” су у наставку шампионата, после утакмица репрезентације, почели да личе на себе из ранијих сезона, али се од овог њеног састава очекивало више од тога. Ахилова пета јој је видљивија, него раније и један прецизан хитац Партизана могао би да буде кобан по њу.

У фудбалу, разуме се, ма колико добро да се испланира неизвесно је да ли ће тако и да теку догађаји. Зато, као и увек до сада, „вечити дерби” доноси своју неизвесност.