Талични Милоје

Док је у среду у једном београдском ресторану гледао „вечити дерби” у друштву својих најближих спортских пријатеља, Владан Милојевић није могао ни у сну да замисли да ће без обзира на пораз његовог вољеног клуба то бити његово вече. Након болног пораза шампиона, који минут касније, зазвонио му је телефон. Са друге стране жице био је Звездан Терзић, генерални директор Црвене звезде. Он га је дрхтавим, помало и преплашеним гласом, замолио да се што пре виде. Вожња од Скојевског насеља до Топчидерског брда трајала је петнаестак минута, а договор о преузимању Звездине клупе трајао је три пута мање. Владанова љубав према црвено-белом дресу је вечна, та нит је нераскидива...

Пошто су се две стране (тренер и клуб) лако договориле, остају још неки ситни детаљи да један од најпознатијих Пазараца у свету спортског менаџмента, Мирза Јаховић Тукџан, иначе некадашњи кошаркашки ас и рођени брат Емине Јаховић, али и Владанов агент од 2019, договоре још неке детаље са челницима клуба.

Незванични позив из Црвене звезде је, како сазнајемо, уследио много раније, пре скоро месец дана, када су вође навијача одлучиле да позову свог омиљеног тренера да се врати на Маракану. Чекао се нови кикс Барака Бахара, али и да Милојевић реши своју тренерску судбину на Кипру. Звездан Терзић је морао да се повинује вољи „делија”, па је пре него што је и читав посао завршен, најавио повратак једног од најуспешнијих тренера у Звездиној новијој историји.

Владан Милојевић, рођени Аранђеловчанин, који је сениорски фудбалску каријеру започео у Бечеју, где је упознао и супругу Данијелу, играо је и за новобеоградски Раднички, грчку Јањину и Каламату, нешто мало и за Црвену звезду, Аполон из Атине, Панатинаикос, Ираклис и Анартозис, где је и завршио играчку каријеру. Тренерским позивом почео је да се бави пре само 12 година, када је сео на клупу ивањичког Јавора. Али, тек тада наступа његов успон у Чукаричком, Омонији, Паниониосу, где је остварио сјајне резултате који су га препоручили Црвеној звезди, са којом је два пута играо Лигу шампиона и једну Лигу Европе. Након Звезде обрео се у Саудијској Арабији у Ел Ахли из Џеде, где је, кажу, имао сјајан уговор (милион и по евра по сезони), затим у АЕК из Атине, Ел Итифак, кипарски АПОЕЛ и Аполон из Лимасола.

За новог-старог стратега Црвене звезде кажу да је студиозан, педантан и максимално посвећен послу. Са породицом станује на Бановом брду, за које каже да му је најомиљенији део престонице. Супруга Данијела и ћерка Анђела су љубитељи коњичког спорта, где са уживањем тренирају препонско јахање. Син Немања је тренутно фудбалер Новог Пазара. Деца су му рођена у Грчкој и сви заједно имају и грчки пасош, али највише воле да слободно време проводе у Барајеву, где имају два коња и пуну слободу.

У слободно време ужива на Ади Циганлији и Бановом брду, где често са пријатељима игра падел, а често се виђа и са Драганом Окуком, кога из поштовања према свему ономе што је некадашњи мајстор фудбала из Вележа постигао и као тренер у Пољској и Кини остварио зове „шефе”!

У Црвену звезду долази са много већим фудбалским ауторитетом него у првом тренерском мандату, када је од просечних играча направио моћан европски тим пред којим су падали и највећи тимови попут Ливерпула, Наполија и других. Једни га зову Талија, други Милоје. И једнима и другима је подједнако важан, а посебно навијачима.

Драган Тодоровић