Божић Словака у Војловици

Војловица, Панчево – За припаднике Словачке евангеличке цркве у Војловици свечарско божићно расположење почиње крајем новембра, када се током четири недеље Адвента у кућама спремају за прославу доласка Исуса Христа на свет.

У дому породице Холок, уз све пословне обавезе, чистила се и китила кућа, бирали слатки и слани рецепти за празничну трпезу, одвајали најлепши столњаци и салвете... a на празничном столу централно местo је заузео Адвентни венац – вишеструке симболике. Зимзелене гранчице уплетене у венац представљају живот који се непрестано обнавља, док упаљене свеће наговештавају Божић и долазеће светло – Исуса. Раније, прича за „Политику” Данијела Холок Калмар, на дан Божића људи су се држали обичаја да по подне, пре одласка у цркву оките и јелку и то ону малу која се качила за плафон, а од украса се стављали само ораси и бомбоне, а сада то чине много раније, јер је то посебна радост за децу.

„У данима пред празник и наши најмлађи су били вредни, па су ове године у црквеном дому правили и шарали све популарније медењаке и увежбавали песмице за Бадње вече, наше Шћедри вечер. Али читав дан уочи Божића, код Словака је Дан Адама и Еве и сви којима је имендан примају госте – младиће који обилазе слављеничке куће и честитају”, прича нам Данијела и додаје да на Шћедри вечер, чланови Словачке евангелике цркве у Војловици одлазе у свој храм, где деца рецитују и добијају поклон – пакетиће. Они који до 12. године нису примили причест певају своје песмице, а остали, старији, припреме програм од пригодних текстова и стихова, уз мини-концерт класичне музике.

„После вечерње службе чека нас вечера код куће. Свечани сто код Словака није постан и углавном се састоји од сарме и наших домаћих сухомеснатих прерађевина, али није ни то исто у свим крајевима Војводине. Ми примамо госте и тако почиње Бетлехем, обичај када група момака, који још нису ожењени, иду широм насеља, од куће до куће, приређујући приказ рођења Исуса Христа. Ту су три краља, анђели и чобани нагарављених лица, који најпре укућане поздрављају и питају ’Примате ли Бетлехем’, а ови треба да их приме, јер други пут неће доћи ни кад су позвани. Ми их дарујемо вином и новцем, а они се песмом захваљују, па одлазе даље и то траје читаву ноћ, а домаћини бдију док код њих не дођу и тако дочекујемо Божић”, гласи прича породице Холок Калмар – Данијеле, Мирослава и њихове деце Ане, Андреја и Мартина.

На најсвечанији дан, први дан Божића, мора да се порани, па малишани још пре свечане службе, која увек почиње у 10 часова, одлазе код најближих, бака и дека, родбине, да рецитују, радујући се даровима. Некада су награда били, додаје домаћица, тек поморанџа или јабука у коју је забоден новчић, а сада добијају слаткише и више новца.

„Код нас обичај није да се за Божић остаје код куће, већ најпре идемо у родитељски дом, а после и код даље фамилије. Углавном старији дочекују млађе и то тако траје и други дан, док је трећег Шћефан Мученик, а четвртог је Дан Јана. Читавог празника трпеза је иста, али ми данас много више спремамо него што су то чинили наши стари. Моја баба ми је причала да је некада на столу била само тепсија са сецканим кромпиром и кобасицама, а сваки гост би добио виљушку и чашу за вино. Од колача обавезни су били опеканци, сецкано, па кувано и пржено тесто, које се полива медом и поспе маком, док је у данашње време трпеза препуна, али је остало непромењено оно најважније – да тај дан протекне у миру и срећи породице”, каже на крају Данијела Холок Калмар.

Божићни празници се за припаднике Словачке евангеличке цркве завршавају 6. јануара, Даном Три краља, до када се читава кућа мора раскитити.