Разлике у цени качкаваља до 400 динара

Акција малопродајних ланаца и Владе Србије у којој су од октобра снижене цене основних животних намирница је, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, знатно успорила раст инфлације, пре свега преко производа из групе хране и безалкохолних пића. У односу на укупне потрошачке цене снижени артикли су утицали на то да се цене производа из исте групе, али друге робне марке у просеку зауставе или чак незнатно снизе како би „остали конкурентни у очима рационалног потрошача”. Међутим, када статистику оставимо по страни и суочимо се са ценама на рафовима, јасно је да нам као купцима, осим рационалности, у свакодневној набавци треба и мало више рачунице. Јер наше истраживање је показало да се у једној потрошачкој корпи са тридесет основних намирница може уштедети и до десет одсто, али и да акције, колико год оне биле истицане, често нису гарант да ћемо проћи најјефтиније.

Наша корпа изабраних производа је, осим основних намирница попут брашна, уља, шећера, млека, садржала и пилеће месо, прерађевине, сир, воће и поврће – отприлике све оно што свако домаћинство у једној већој куповини набавља. Да би цене биле упоредиве, грамажа је код свих трговаца сведена на исту меру (килограм и литар), јер се често дешава да мања паковања неких производа коштају више од оних већих, а потрошачи углавном не обраћају пажњу на то и не упоређују цене на тај начин.

Неколико артикала попут уља, пилетине по килограму, шећера, брашна или јужног воћа код свих трговаца држи исту цену, али се зато на килограму путера може уштедети и до 270 динара, а у случају качкаваља и 400 динара ако посматрамо најнижу цену, коју, рецимо, има трговачки ланац „Лидл”. Њихова корпа од 30 производа је у овом истраживању била најјефтинија и износи 10.816 динара, иако ниједан производ у тренутку куповине није био на снижењу. На другом месту је „Идеа”, у којој је у току било снижење чак 17 артикала, а корпа је коштала 11.458 динара, док је корпа у „Максију” износила 11.891 динар и на снази су била два снижења – лимуна, који је коштао 99 динара, и поморанџе – 129,99 динара.

Интересантно је да се трговци у овом периоду поприлично утркују ценама воћа и поврћа, које су очигледно купцима интересантне, те се у време акција јужно воће може купити по изузетно ниским ценама. Банане, на пример, већ неко време имају исту цену у свим трговачким ланцима. Пилећи паризер, који је током акције „Боља цена” био истицан као најјефтинија прерађевина, више нема ону популарну цену и тренутно је најнижа у „Идеји” (на акцији), док је њихова редовна цена чак 100 динара виша. Када је реч о јајима, која се иначе нуде у различитим паковањима, са мање и више комада, различитих класа, често купци немају увид у то колико кошта ова намирница. Када се сведе на цену по комаду, јаје је у „Лидлу” најјефтиније и кошта 19,97, у „Максију” је 23,5, а у „Идеи” 22,5 динара. Осим маслаца и качкаваља, у „Лидлу” је најнижа цена мајонеза и кечапа, али и пилећих виршли по килограму.

Да подсетимо да је међугодишњи раст цена хране у прва три квартала ове године од 22,3 одсто највише био одређен растом цена млечних производа (33,9%), то јест растом цена јогурта (воћни јогурт, са додатком житарица, кефир и сл.), свежег сира (свих врста) и пуномасног млека (са 2,8% и више млечне масти и роком употребе до 21 дан), учествујући у укупној структури стопе раста потрошачких цена са 12,4 одсто. Цене млека и јогурта су у овом тренутку углавном изједначене у већини трговинских ланаца, ако их упоређујемо по литру, с тим што су у понуди и већа паковања.