НАТО испира мозгове младих

Током недавне посете Сарајеву, Приштини и Београду, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг није пропустио, као више пута до сада, да својим домаћинима и широј јавности, злочиначку улогу организације на чијем је челу, представи у ружичастом светлу. Бираним речима говорио је о хуманитарним циљевима и учинцима те организације и њеним напорима које улаже на плану стабилности земаља западног Балкана, односно очувању њиховог суверенитета и територијалног интегритета. Изостала је, при томе, било која реч о суверенитету и територијалном интегритету Републике Србије. А све то, убијање недужних и рушилачки походи, оправдавани су наводним хуманитарним разлозима. О томе, поред осталог, сведочи и предавање које је својевремено Јенс Столтенберг одржао на Факултету политичких наука у Београду

Предавање које је одржао студентима тог факултета још један је у низу покушаја да се агресија злочиначке алијансе на Србију оправда наводним хуманитарним разлозима. Обраћајући се будућим политиколозима, Јенс Столтенберг је, као и његови претходници, кривицу за злочиначка недела пребацио на Србију, жртву мучког и ничим неизазваног напада. Мада му се лично не може ништа пребацити за почињена варварства над српским народом, никако му се не могу опростити еуфемизми путем којих минимизира злочине називајући их хуманитарном интервенцијом.

Свет се, додуше, протеклих година наслушао лажи о узроцима нечовечног бомбардовања Србије. Те лажи потекле из уста Хавијера Солане, Медлин Олбрајт, Ричарда Холбрука, Весли Кларка, Вилијема Вокера, Џејми Шеја, бројних званичника западног света и појединих домаћих невладиних организација, шире се данас, нажалост, и над младим српским генерацијама. Пред интелектуалном омладином Србије, у конкретном случају будућим политиколозима, Запад настоји да скрајне у заборав почињена нечовештва. Плодно тло овог пута, кроз казивања Јенса Столтенберга, тражио је, дакле, међу младима у престижном српском факултету где се политички образују наследници генерација које су доживеле и преживеле све страхоте чији је аутор био НАТО.

Зна, наравно, генерални секретар злогласне и злочиначке алијансе праву истину о подлим и закулисним играма Запада, које су претходиле агресији. Позната су му, нема сумње, и сва почињена недела над српским народом, употреба пројектила са осиромашеним уранијумом, затрованом природном средином… Али његов превасходни задатак те посете је био да чињенице о заверама, сејању смрти и разарањима широм земље Србије, испирањем мозгова младима, представи као позитивну мисију алијансе омражене, иначе, у многим земљама света. Избегавајући истине о одговорности НАТО земаља и појединих личности, покушао је и, нажалост, у знатној мери успео, да пред студентима заташка истине о почињеним злочинима, односно на недопустив и рекло би се кваран начин, аболира државе и људе – учеснике у злочиначким подухватима који су трајали пуних 78 дана.

Уместо прећутног одобравања и аплауза добијеног од непотпуно обавештених младића и девојака, уваженог госта је требало да домаћини, пред лицем јавности, демантују неким од бројних објективних, истинитих, података потеклих из пера и уста многих домаћих и страних угледних личности. Довољно би, рецимо, било пренети му речи, у то време премијера Вучића изречених на Централној државној церемонији обележавања 16. годишњице почетка бомбардовања. Том приликом је Александар Вучић рекао, поред осталог, да је Србија мала земља која „може све да памти, али и да победи, само не тражите од нас да заборавимо”. С тим у вези посебно је подвукао да Србија никада неће заборавити 24. март, први од 78 дана бомбардовања, и да „памти сваку бомбу, гелер и смрт, бесмисао, томахавке, рушевине, бомбе, мостове, авионе”. Слично Вучићу, о незабораву подмуклог бомбардовања говорио је и тадашњи министар одбране Братислав Гашић који јасно и гласно рече да се истина о бомбардовању не сме заборавити, јер „ожиљци ратних страдања и даље боле, а успомене на патње тешко бледе…”

Осим Вучића и Гашића, истине о бомбардовању Србије 1999. године изрекао је и велики број страних званичника, међу којима је и француски бригадни генерал Пјер Мари Галоа. У подужем тексту о бестидности ничим неоправданог бомбардовања он, поред осталог, наглашава да је „Западна демократија, предвођена Немачком, Великом Британијом, Сједињеним Америчким Државама, Француском, бомбардовала земљу Србију, грубо кршећи међународно право, Повељу Уједињених нација, Хелсиншки акт и одредбе о неповредивости граница, када је мимо одлуке Савета безбедности и без консултације сопствених парламената ушла у рат… Серија насиља над међународним правом, истинска је црна тачка моралности западних земаља…”

Истине Александра Вучића и генерала Галоа далеко су, нажалост, од сазнања младих генерација, укључујући ту и добар део студената који су присуствовали предавању генералног секретара НАТО-а. Дипломатским изјавама о неопходности гледања у будућност коју не треба да замагљује прошлост, домаћини из куртоазних разлога и традиционалне српске гостољубивости према гостима, ма одакле долазили, нису реаговали на наведено испирање мозгова будућим политиколозима. Тиме се, међутим, не сме да стави тачка на водвиљска сазнања која су студенти стекли током овог предавања. Неопходан је и хитан задатак њихових васпитача да одговарајућим предавањима, односно информисањем о историјској истини која се односи на бомбардовање Србије, стекну праву слику о свему што се збивало тих трагичних дана.

Пуковник у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa