Како се изборити с празничном еуфоријом

Са свих звучника у граду допире празнична музика, на све стране сударамо се са суграђанима који омамљени адреналином и алкохолом врлудају градом под товаром шарених пакета, телевизијски дневници прекидају се рекламама у којима нас банке „засипају” кредитима за егзотична новогодишња путовања, а стручњаци нашу смањену урачунљивост објашњавају чињеницом да имамо социјалну дозволу да трошимо новац, дижемо кредите и исписујемо чекове за које наивно мислимо да никад неће стићи на наплату. Иако је последња недеља децембра време када новогодишња еуфорија достиже врхунац, свако ко је престао да верује у Деда Мраза, из искуства зна да нико није имун на депресију које пада баш у време празновања и да лоши догађаји не гледају датум у календару када одлуче да нас посете. Међутим, психолози истичу да празници ипак најтеже падају онима који су између две Нове године изгубили блиску особу или су се развели, добили отказ или остали без пријатеља.

„Новогодишњи празници могу представљати изазов за ментално здравље из више разлога – постоји снажан социјални притисак да се осећамо еуфорично, трошимо новац за поклоне, правимо планове за најлуђу ноћ, уживамо у самом дочеку и све то ’документујемо’ фотографијама на социјалним мрежама. У реалности, многе особе суочиле су се са личним губицима, нису у финансијској могућности да купују поклоне и немају жељу да се сликају за ’Фејсбук’ или ’Инстаграм’. Окидачи празничне депресије могу бити међуљудски односи, финансијско стање и појачани физички захтеви. Наиме, међуљудски односи могу бити стресни, напети и конфликтни у било које доба године, али су тензије обично повишене око празника јер људи више времена проводе заједно. Са друге стране, ако празнике чекамо сами, то такође може бити окидач за тужно и меланхолично расположење. Појачано трошење током празника може појачати доживљај стреса, нарочито ако особа једва саставља крај са крајем, а важно јој је да купи поклоне свим драгим људима. И коначно, крај децембра најчешће је захтеван и у физичком смислу, јер се рекреативне активности и добар сан обично занемарују, а приоритет постаје трка за новогодишњим поклонима, организацијом дочека или припреме за одлазак на путовање”, истиче психолог Ана Радовановић.

Иако неке особе могу одвојити више дана или недеља за празнични одмор, већина ипак има само неколико густо испланираних слободних дана у које морају да сместе посете широј породици, сусрете са пријатељима, породичне светковине или одлазак на мини-путовања, а превелика очекивања од празника могу бити замка за увод у празничну депресију. Осим тога, већина особа из искуства зна да су празнична окупљања рођака „идеална” прилика да се на породичну трпезу изнесу све старе свађе и несугласице, да се уместо предјела служи расправа око наследства, као главно јело често се сервира лик и дело „црне овце” породице, а као десерт стижу политичке размирице. Другим речима, празници јесу прилика за размену поклона, љубави, нежности, али и тешких речи које чланови породице или брачни партнери сакупљају током године.

Ако је однос у кризи, све може бити нагазна мина – почев од поклона, преко самог дочека Нове године до обиласка родбине у празничним данима, упозорава наша саговорница. Осим тога, додатну нервозу ствара и чињеница да живимо у потрошачком друштву у коме постоји и снажан социјални притисак да за Нову годину сви морамо да будемо срећни, насмејани, расположени и имамо зацртане циљеве... Због тога у последњим данима децембра ужурбано трчимо од радње до радње, купујемо поклоне, китимо кућу, правимо залихе хране и понашамо се, што би рекао Душко Радовић, као да је последњи дан живота а не старе године.

Психолози упозоравају да смо унапред себе осудили на разочарање ако очекујемо да ће нам се живот преокренути набоље када сат откуца поноћ. Они подсећају да живот није романтична комедија и да је неопходно да реалистично сагледамо своје финансије, могућности, али и очекивања које имамо од породице и пријатеља.