Возови – важна карика на бизнис мапи Србије

„Возови се враћају на бизнис мапу Србије” – порука је коју је недавно обзнанио Александар Вучић, председник Србије, говорећи о највећим улагањима у 2024. години, када је у питању железничка инфраструктура. Подсетио је да се убрзано ради брза пруга Београд–Ниш, као и да се појачава саобраћај ка Ваљеву, а за то није био сигуран да ће бити новца у наредној години јер, како је рекао, све зависи од стопе раста.

У „Инфраструктури железнице Србије” истичу да модерна железница и брза пруга доприносе и квалитету живота грађана. Истовремено, стварају се и услови за привлачење нових инвеститора, а тиме и за повећање бруто друштвеног производа.

– Изградња брзих пруга и модернизација железнице за инвеститоре су, по правилу, гаранција да је држава у којој желе да уложе новац јака, стабилна и финансијски моћна, јер је реч о изузетно великим и скупим инфраструктурним пројектима. Историја наших железница дуга скоро 140 година потврђује да се железница градила и развијала у ситуацији када је Србија била снажна, али и да је модернизација пруга и возова увек доносила држави даљи развој. Управо изградња брзе пруге Београд – Нови Сад – Суботица за брзине од 200 километара на сат то потврђује више него икада раније – наводи Ненад Станисављевић из „Инфраструктуре железнице Србије” (ИЖС).

Само на пројекту изградње брзе пруге Нови Сад – Суботица тренутно је директно ангажовано више од 50 српских фирми које на тај начин обезбеђују пословно ангажовање и стичу значајне међународне референце за овакве пројекте.

– Захваљујући овом пројекту посао налази и већи број других фирми у различитим областима. Најзад, брза пруга кроз Србију, али и даље ка Будимпешти, односно југу континента, омогућиће да наша земља постане најбржи и најзначајнији транзитни железнички правац у овом делу Европе. Зато, када се говори о повратку железнице на бизнис мапу Србије, треба све ово имати у виду – додаје он и подсећа да не треба заборавити ни чињеницу да је до пре десетак година, када је почео процес свеобухватне модернизације железничке инфраструктуре, овај саобраћајни систем у нашој земљи био потпуно израубован, у великој мери уништен и готово пред гашењем.

– Имали смо возове састављене од локомотиве и једног или два вагона, велики број пруга где је брзина била 10 или 20 километара на сат, а поласци су често били отказивани. Таква железница не само да није постојала на бизнис већ ни на саобраћајној мапи Србије – истиче Станисављевић.

Да су возови у Србији увелико на мапи бизниса наше земље, сматра и проф. др Небојша Бојовић, декан Саобраћајног факултета у Београду. Он подвлачи да је развој железничког саобраћаја од круцијалног значаја за развој привреде сваке земље, па и Србије.

– Железнички саобраћај није само питање генерисања путовања и мобилности, него и привлачење робе која је кључни елемент за железницу када је остваривање прихода у питању. С друге стране, важан је и за ону категорију путника која тражи високософистицирану услугу, а то ће им пружити управо возови велике брзине. У том смислу вероватно ће бити и различити ценовни механизми, у оквиру којих су услуге много веће и боље, па ће се и на тај начин привлачити више такозваних бизнис путника – набраја проф. Бојовић.