Лажни позив коштао га 10.000 долара

Успешан пословни човек и власник грађевинске компаније у Канади седео је у ресторану у Београду када га је позвала његова банкарка. Сасвим уобичајено, преко мобилног броја који је регистрован у његовом телефону, обавестила га је да је стигао захтев за плаћање и да ће му стићи код који би требало да јој издиктира како би трансакција могла да се обави. То је и учинио јер му, како каже за „Политику”, ништа није било сумњиво, до тренутка када га је „банкарка” упитала где се налази у овом тренутку.

– Упалила ми се лампица, јер то питање није имало никакве логике, нити смо икада разговарали на тај начин. Одступало је од наше дотадашње конверзације. Одмах сам позвао банку у Канади, где сам сазнао да нико од њих није контактирао са мном, али су потврдили да је новац скинут са рачуна. Било је касно за реакцију, већ је на други рачун био пребачен дневни лимит од 10.000 долара – прича наш саговорник и додаје да је тек тада схватио да је жртва преваре. Иако су сви рачуни блокирани и промењене шифре, рачун је после два дана поново хакован за исти износ.

После свега, јасно је и њему да је злоупотреба података уз помоћ вештачке интелигенције довела до тога да неко прекопира глас његове личне банкарске службенице, њен и његов телефон, поверљиве податке о лимиту рачуна и изведе савршену финансијску малверзацију.

Аудио и видео преваре представљају фасцинантан развој технологије 21. века и невероватно су опасне јер изазивају претњу подацима, новцу и пословању.

Владимир Мићић, директор Службе управљања ризицима безбедности у Ерсте банци, истиче да преваре које се данас догађају могу бити веома софистициране и да их је све теже открити. Овај човек био је очигледно жртва преваре јер је одавањем кода који је примио СМС поруком практично предао потврду за плаћање у туђе руке.

– Код за потврду плаћања је намењен да буде искључиво клијентов податак и ничији више. Податке са платне картице и потврду плаћања која стиже неким другим каналом, на пример СМС поруком, нипошто није требало делити са другима – што је савет и свим другим грађанима – истиче наш саговорник.

Он додаје да се ми нажалост срећемо и са великим процентом успешних превара које су врло једноставне, а које се могу лако уочити и спречити уколико само мало поведемо рачуна и обратимо пажњу на детаље. Ипак, наглашава, у овом случају реч је о нечему новом.

– Модерних платформи се не треба плашити, оне доносе много тога доброг, али истовремено отварају простор за преваре које каткад изненаде и нас који се бавимо овим послом. Оно што треба да буде заштита у таквим случајевима јесте добро уходан процес комуникације који се одвија између банке и самог клијента. Шта то заправо значи? Практично све што одступа од процеса који није уобичајен може да представља претњу и обично тако и буде. И у овом случају се десило управо то. Човек је добио позив који није део комуникације са банком какву иначе има и тим путем му је усмено затражен код за потврду плаћања, а који је нажалост усмено предао неком другом – каже Мићић. Зашто је тај код важан?

– Управо јер се до неких других података много лакше долази (нпр. подаци са картице) и преварантима недостаје још тај последњи корак како би спровели превару до краја. Тај податак једино могу добити од нас, јер га нико други не поседује. Дакле, у овом случају код за потврду плаћања је био циљ превараната и корак који им је недостајао за успешну превару – објашњава наш саговорник.

На питање да ли му ипак делује невероватно да је машина успела потпуно да репродукује глас или је то већ сад постало уобичајено и сувише лако за вештачку интелигенцију, одговара да данас више ништа није невероватно, а и чињеница је да нажалост постоје они који покушавају ту технологију да искористе на негативан начин.

– Након великог броја монтираних видеа које смо већ видели на интернету, нисмо више ни изненађени шта све вештачка интелигенција може да направи. Оно што изненађује јесте како врло брзо и лако падамо на такве преварне радње. Све чешће о њима чујемо од људи у нашем окружењу, на друштвеним мрежама и у медијима. Савет за заштиту од превара јесте да будемо јако пажљиви са одавањем личних података, од имејл-адресе, преко података из докумената и картице, и наравно са механизмима додатне заштите као што су једнократни кодови који потврђују да баш ми извршавамо неку трансакцију – каже Мићић.

ИТ стручњак Војислав Родић каже за наш лист да се савремена технологија све више користи за уцене, преваре и крађу идентитета. Оно што забрињава је, каже, да практично нема заштићених, без обзира на то да ли је реч о великој или малој компанији. Свачији глас се може копирати, довољно је да сте само једном објавили снимак на сајту своје компаније, јавну презентацију или дали изјаву за медије.

Родић подсећа на сличне случајеве који су се догодили претходних година.

– Један је био 2020. године у банци у Хонгконгу, када је менаџер банке добио позив од једног од директора са захтевом за трансфер 35 милиона долара како би финансирао аквизицију. То није био глас директора, а док је банка открила грешку, новац је одавно нестао. Годину дана раније се слично догодило и у једној енергетској компанији у Великој Британији, када је за тренутак изгубљено 243.000 долара – закључује Родић.