Од Париза до Париза

Одбојкашице су међу нашим најјачим адутима за Олимпијске игре у Паризу (26. јул – 11. август). Биће то прилика да попуне ризницу медаља са највећег такмичења, јер су пре три године из Токија донеле бронзу, а 2016. из Рија сребро.

За главни град Француске нашу одбојку везују посебне успомене. У њему је освојена прва медаља у том спорту, а уједно и у екипним спортовима за жене после рата. За то су заслужне репрезентативке, које су на Европском првенству 1951. заузеле треће место.

Тада су мушкарци и жене играли у исто време и на истом месту. Веће наде су полагане у одбојкаше, али је тадашње љубитеље спорта обрадовао лепши пол.

Припреме су, за данашње прилике, биле необичне. Сада се већ и заборавило да се некада сет играо до 15. поена и да се рачунао само поен освојен на свој сервис.

„У суботу пре и после подне и јуче пре подне на игралишту Партизана на Малом Калемегдану одржан је тромеч мушких и женских репрезентација Србије, Хрватске и Словеније. Овај турнир био је уједно и изборно такмичење за састав наше  мушке и женске репрезентације за претстојеће првенство Европе које се игра у Паризу од 14 до 23 септембра”, писао је београдски лист „Наш спорт” 3. септембра 1951. „После завршеног такмичења разговарали смо са тренером репрезентације и претседником комисије за избор играча, Батом Марковићем.”

Ево шта је први стручњак у нашој тадашњој одбојци (у Паризу је водио и мушку и женску репрезентацију) казао за јавност:

– Квалитетом игре кандидата нисам задовољан. Далеко надмоћнија од осталих била је Србија 1, која је требало да служи као костур државне репрезентације. Само, ни она није задовољила. Наиме, желео сам да овој екипи дам нов систем игре. То је требало да буде нешто за нас сасвим ново, али што, мислим, да се већ сада почиње да игра у иностранству. Новина се углавном састоји у овоме: уместо да се игра аутоматизује и да средњи нападач увек диже лопту крилним пуцачима, покушао сам да спроведем варијанту у којој крилни халфови из задње линије дижу дијагонално пуцачима из прве линије. Међутим, краткоћа времена није дозволила да се на тренингу систем и усаврши. Услед тога догодило се да је екипа Србије 1 изашла из такмичења са неком лошом средином старог и новог система. Њена игра може се окарактерисати као стихиска.

Ипак, било је и нечег што је охрабривало Братислава Марковића:

– Највећи напредак, како мушкарци тако и жене, учинили су у сервирању и смечевима. Само, приметио сам, да су кандидати за државни тим играли „насигурно”, не ризикујући ништа из страха да не би учинили неку грешку и тиме отпали из конкуренције. Услед тог је и квалитет био слабији, а игре губиле у оштрини и занимљивости.

Његова очекивања на Европском првенству су била оваква:

– СССР, Чехословачка и ми водићемо борбу за прва три места. Осим њих, највећи нам је противник краткоћа времена за тренинг. Овог последњег само немогуће је савладати. За наредних осам дана тренинга тешко да можемо много да учинимо.

То се односило на одбојкаше.  Они су на Европском првенству у групи победили Португалију с 3:0, изгубили од Бугарске с 3:1 и савладали Холандију с 3:0 и као други се пробили међу шест најбољих екипа (у преостала два скупа су биле по три репрезентације). У борби за пласман од првог до шестог места су поклекли пред СССР-ом (3:0), били успешнији од Румуније (3:2), опет поражени од Бугарске (3:0), затим и од Француске (3:2), на крају били бољи од Белгије (3:0) и заузели пето место.

Наше одбојкашице су 15. септембра изгубиле од Пољакиња с 3:1, а два дана касније су савладале Италијанке с 3:0 и као друге у групи (Пољска је победила Италију с 3:0) ушле у завршни део. У прве две утакмице (18. септембра против СССР-а и 19. септембра против Пољске) нису освојиле ни сет. Ипак, нису изгубиле главу и после дана предаха убедљиво су биле боље од Францускиња (3:0), које су поражене пре тога такође и од совјетске и од пољске репрезентације тим истим резултатом. Прво место заузео је Совјетски Савез, који је био бољи од Пољске (и та утакмица је завршена с 3:0).

Треће место на Старом континенту избориле су: Наташа Луковић, Бранка Поповић, Гордана Ткачук (Партизан), Штефанија Милошев (Спартак), Деса Кончар, Дана Глумац (Железничар, Београд), Тилка Гајшек (Железничар, Љубљана), Лиза Валентан, Аница Флис (Железничар, Марибор) и Анчка Магушар (Крим).