Срамни видео председника Америке Џозефа Бајдена

Још од времена римских патриција владари, краљеви, касније председници, су пред народом били беспрекорни, без мана и проблема (поготову не здравствених). Било каква искакања у понашању на појединим наступима су се заташкавала под претњом потчињенима, како ништа не би изашло у јавност. Наравно у апсолутистичким системима, нацистичке Немачке, руског доба страховладе Јосифа Висарионовича Стаљина или сад у Северној Кореји– Ким Џонг Уна је то постало питање живота а богами и смрти. Ко изађе са недоследностима, ексцесима или само ненамерним испадима у јавност или се сазна за неку срамоту из живота вође или председника.

 Али наравно нове технологије, интернет, мобилни телефони, друштвене мреже, учинили су да медијски познате личности буду под лупом јавности 24 часа дневно. Па тако испливавају поједини ситнији или крупнији догађаји и испади, који некада не би смели „ни у сну” да се појаве али су то сада мреже потпуно разоткриле. Дакле, за приватност  као и срамоту, више нема скривања, ни код познатих политичара.

 Наравно да су у овој игри „мачке и миша” најзаштићенији људи, у сваком смислу, безбедносно али и медијски, заправо и најпокривенији знатижељним очима читавог света. Сви „гутају”, са несмањеним апетитом гафове политичара и председника и тако наравно долазимо до „краља гафова” у последњих неколико година, а то је амерички председник Џозеф Бајден.

Не само да је зарадио „популарност”, на друштвеним мрежама читавог сајбер простора, већ је и успео да „самеље” и чувену флоскулу „да не постоји негативна реклама”. Јер у случају председника Америке, од било какве „рекламе” –није остало ништа. У његовом случају, како кажу стручњаци, више не може да помогне ни читава организација професионалних магова ове „мрачне вештине” кризног пи –ара. Јер, ни сво знање овог света не може да помогне у неким  „бесмртним” тренуциима најстаријег председника у историји Америке– Џозефа Бајдена.

 Наиме, Џо Бајден као да се својски труди да свој имиџ на најпопуларнијим друштвеним мрежама потпуно уништи  а функцију председника једне од најјачих земаље света извргне руглу, негативним коментарима и подсмеху.

 Тако више нису тајна његови испади у јавности, на страчким конвенцијама када се „рукује” са непостојећим сарадницима, иако је сам на бини, потом наравно и нема појима где се одржава конвенција његове странке. Па тако  у држави Ајова поздравља вредне људе Монтане или у Тексасу говори о јужњацима, Мексиканцима или другим обојеним становницима и придошлицама у Америку као стожером земље, иако би требало да зна, да је по свим расним питањима, држава Тексас једна од најрадикалнијих и најзатворенијих у Америци.

Наравно да све то, пи– ар службе могу да подведу под лапсусе и правдају умором председника, који има већ пуно година за своју функцију. Поред падова са бицикла, па на степеницама „ер– форса 1”, председничког авиона или саплитање на уласку у хеликоптер који би требало да га пребаци у Кемп Дејвид– викенд оазу америчких председника.

Мора се признати да на руку овом човеку нису ишле ни околности. Наиме, своје здравље је доказивао у редовним специјалистичким прегледима које читава нација очекује са зебњом (код ранијих, истина, млађих председника Америке није био то случај) где је наравно приказано да је беспрекорног здравља и бритког ума. Наравно, многи су то прихватили са скепсом, поготову у Европи и остатку света. Јер, већина ових набројаних Бајденових гафова и „срамота” не могу да се виде баш на свим програмима.Тек на каналима и подкастима који објављивањем оваквих садржаја, слободни медији ризикују сталне проблеме са телима за регулацију. Саботажом њихових садржаја или само најпростијим отвореним притисцима, већ познатим алатима „демократских земаља света”

 То су пре свега, порески, обично измишљени прекршаји или „иза паравана” скретање рекламних пара на друга места , под „добронамерном” претњом–„демократског мрака”. Или наравно, забране рада слободним порталима и каналима.

Управо на једном од таквих нецензурисаних медија освануо је запањујући видео председника Бајдена који би могао да се подведе под „шалу” можда само једног „остарелог човека без компаса” али не и председника Америке. Наиме, на једној од конвенција, Џозеф Бајден упућује поруку девојчици из групе, које су требале да увеличају догађај доласка председника Америке у њихов град.

 Бајден каже девојчици:„Ти си једно секси дете али не говори мами шта сам ти рекао” ( чувена реченица кад се млађи удварају девојкама–прим. аутора). Кад му саопште да се снима разговор, он одлази, јер изгледа, није ни био свестан шта је изрекао. 

Свакој другој особи би се појавила полиција на вратима, уз налог за претрес и хапшење док не докаже да је све то била несмотрена шала. Али, у случају председника Америке, то је очас искључено са мрежа, брже боље минимизарано и покривено наводно неукусном шалом Џоа Бајдена.

Уз све симпатије за старе људе које гајимо и по васпитању али и поштовању нечије функције, морали смо да се упитамо који су циљеви оних који су Џозефа Бајдена истурили, ево већ четири године, у средиште турбулентних светских догађања, читаве серије ратова и светске несигурности.

Да ли је одговор једноставан? Није ли то можда, једном у будућности, сваљивање кривице за поједине одлуке, на овог старог човека, заправо излаз из политичког и економског ћорсокака, у време мењања стратешких позиција на светској табели утицаја, једноставним одговором: „Па то је време Џозефа Бајдена, није могло ништа да се уради....”