Пружена рука и корените промене

 

 

Избори су завршени, тачка је стављена. Колико год се неки упињали да још увек одрже три тачке, реалност је баш онаква какву написах у првој реченици. Време је да се крене даље и да се слегну утисци после изборне битке. Посебно је време да се страсти смире и да се крене у дијалог. Заиста, истински дијалог који мора да иницира Српска напредна странка као победник ових избора и као организација којој је народ поверио највећу могућу одговорност. Дакле, владајућа странка и њени функционери дужни су да много више истрпе, да не реагују бурно на сваку критику и увреду, да чују зашто је народ незадовољан, да увек позову на разговоре и њихова рука увек мора да буде испружена и у ваздуху. Власт је дужна да прихвати чињеницу да су друштвене мреже донеле апсолутно нови вид понашања у политици, где ако си припадник власти дужан си да трпиш и када те мажу изметом и да говориш тек када се сви изређају да те напљују. Дужан си да трпиш сваки хир опозиције. Ко на то није спреман, немој да се лати посла ни министра, ни народног посланика, јер сваки будући кикс неког функционера власти десет пута ће се више експлоатисати него било какву глупост да направи неко из опозиције. Представници власти дужни су да одговарају и на најнепријатнија могућа питања новинара, чак и када су тзв. новинари заправо упућени да питају нешто по задатку од стране медијског тајкуна који води хајку против власти. Свако питање дужни сте да саслушате и таман да је најлицемерније, да је оличење малициозности, дужни сте уз смешак да одговорите. Једнако је и са ТВ гостовањима. Власт мора да буде спремна да уђе у политичку борбу, колоквијално речено, и на гостујућем терену, односно у медијима где ти је јасно да тамо идеш само да би водитељи покушали да те направе глупим. Зато на таква гостовања не смеју да се шаљу неспремни, већ виспрени и они који озбиљно прате политику.

Власт је дужна на сваку тему коју опозиција иницира, колико год да је и бесмислена, да изађе у сусрет и да се о њој полемише. Да ли у медијима, да ли у скупштини или за неким округлим столовима, али мора да се води разговор. Не морају ти разговори да се заврше хепиендом, односно некаквим договором, али је битно да се разговара. Уосталом, када би сви исто мислили били бисмо у истој странци. Власт је дужна да се обрати и бирачима који су против ње гласали, а њих није мало. На овим изборима скоро 1.400.000 бирача гласало је против власти и ти људи мора да се уваже. Та бројка се никако не сме игнорисати и зато у овој важној изборној победи власт никако не сме да се понесе. Имао сам прилике, богу хвала, током ове кампање да обиђем комплетну државу и чуо сам шта нам грађани највише замерају. Не могу људи да трпе бахатост наших функционера на локалном нивоу. То мора као мачем да се сече, јер ове изборе извукло је име Александра Вучића. Питање је да ли ће убудуће то моћи, с обзиром на то да народ неће да трпи бахатост појединих локалних кабадахија који мисле да могу увек да се сакрију иза имена Александра Вучића.

Закључак овог писанија је у томе да власт мора да понуди дијалог опозицији, па нека и овај текст буде та пружена рука. Додатно, власт мора свој приступ према грађанима да промени, да много више чује чак и оне најекстремније њене противнике, да храбро уђе у политички дијалог са свим тим људима, да њени функционери много више раде на терену и да у дебатама побеђују озбиљном аргументацијом, а не виком и дреком. Зато су потребни нови људи који ће бити далеко спремнији од постојећег кадра. Они који на то нису спремни, а рецимо да сам и сам међу њима, нека поштено то кажу и нека се склоне. У наредне четири године Србији је неопходан мир и стабилност, а никако унутрашњи политички сукоби. Зато је време да се унутар СНС-а догоде озбиљне и корените промене, не само кадровске већ и у приступу према људима.

Члан Председништва СНС-а

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa