Расте број ангажованих на одређено време

Сваки пети радник у Хрватској запослен је на одређено време. У овој групи највише су заступљени страни радници који углавном потписују такве уговоре. Иако је у овој земљи Европске уније укупан број запослених на одређено и даље висок, истовремено је за пет одсто мањи у односу на рекорде из 2017. и 2018, када је без сталног уговора радио сваки четврти радник. Мањи број запослених на краткорочним уговорима је, између осталог, последица и мањка радне снаге. У Србији, међутим, нема званичне статистике када је реч о запосленима на одређено, али синдикати сматрају да забрана запошљавања у јавном сектору и те како утиче на тренд пораста броја таквих радних ангажовања.

Зоран Ристић, саветник за економска питања УГС „Независност”, истиче да забрану треба укинути да се и даље не би стимулисали послодавци у јавном сектору да на тај начин ангажују људе, по основу флексибилних облика рада.

– Проблем је што ти људи обављају послове као и они који имају уговоре на неодређено време. Та очигледна дискриминација постоји у јавним предузећима, а први корак у решавању тог проблема је укидање ограничења запошљавања и обезбеђивање оног што гарантује Закон о раду: једнаки услови рада за све запослене и једнака зарада за исти посао – истиче Ристић.

Синдикати ипак не располажу конкретним подацима о броју људи који су ангажовани на одређено време.

– Обилазећи привредна друштва по Србији, осим у ситуацијама када држава нуди субвенције страним инвеститорима, па се они обавезују да запосле раднике за стално, приметили смо већи ангажман запослених на одређено. Који је то проценат не знамо тачно, али наши прошлогодишњи показатељи откривају нам да се у односу на укупан број новозапослених близу 80 одсто људи ангажује на такав начин, односно по разним флексибилним облицима радног ангажовања. Тај постотак можда делује као велик, али он ипак не обухвата укупан број запослених на одређено време, већ само број оних који се запошљавају на одређено у току календарске године – подвлачи Ристић.

Да се обим рада на одређено повећава не само у Европи, што је очито општи тренд, него и у Србији, подсећају и у Асоцијацији слободних и независних синдиката Србије АСНС.

– Удео радника на одређено у укупном броју запослених данас се процењује на око 30 одсто, а ако се у ту групу сврстају и они ангажовани на привременим и повременим пословима, онда се проценат пење на 40. То повећање обима рада на одређено је исплативије, с тачке гледишта послодавца, па зато и не чуди то што је све више таквих ангажовања. Наиме, ако имате радника на одређено и одлучите да прекинете такав уговор с њим, онда немате неке законске обавезе према њему, као што је, рецимо, исплата отпремнине – наводи Ранка Савић, председница асоцијације.

Она подсећа да додатан проблем ствара кршење Закона о раду, па се тако на одређено време у Србији веома често ради и дуже од 24 месеца.

На повећање броја ангажованих на одређено може да утиче и потписивање таквих уговора са страним радници којих је у Србији све више.

– То значи да чим је већа могућност избора радника, онда послодавац може да понуди и различите облике уговора, а не само класичне уговоре о раду – додаје Савићева.