Медицински туризам потенцијал Србије

Најважније гране за развој медицинског туризма су стоматологија, ортопедија, физикална медицина и рехабилитација у бањама, али и све остале области у здравству, које можемо да понудимо страним пацијентима, објаснио је јуче др Владан Шубаревић, члан Градског већа задужен за здравство Скупштине града Београда.

Шубаревић је на скупу у Привредној комори Србије, где је најављено одржавање велике конференције медицинског туризма, од 8. до 12. новембра, истакао да су неке болнице одлично уређене и већ спремне да странцима понуде своје услуге, попут Војномедицинске академије, Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, очне клиника КБЦ „Звездара”, а ускоро ће бити и КБЦ „Др Драгиша Мишовић” чије се реновирање приводи крају.

– Очекује се и завршетак изградње Клиничког центра Србије, који има велике капацитете. Добри и способни људи ће учествовати у медицинском туризму, а они који нису заинтересовани за то вероватно неће. Већ постоје неке агенције које доводе стране пацијенте појединачно, углавном у стоматолошке ординације – истакао је др Шубаревић.

Да Србија у овој области има велике потенцијале говори чињеница да у нашој земљи има 300 природних извора воде, 39 бања и 25 рехабилитационих центара, да располажемо са 65.000 лежајева, а 7.500 кревета налази се у специјалним болницама. Шубаревић је навео да је Мађарска имала девизни прилив који је чинио 30 одсто од зараде у овој области, али да нашој земљи тек следи озбиљан посао и да држава мора да подржи овај пројекат.

Мр Гордана Хашимбеговић, из Привредне коморе Србије, нагласила је да у свету приходи од туризма износе око 850 милијарди евра годишње, али да је свет препознао као перспективну грану спој медицине и туризма.

– Странце ће моћи да доводе туристичке агенције које су акредитоване. Услови морају да одговарају светским, тако да би закон о туризму могао да предвиди промене у тој области – рекла је Гордана Хашимбеговић.

Како сазнајемо, многе медицинске установе ће свакако конкурисати за добијање акредитације за бављење овом делатношћу. Наташа Милосављевић, пи-ар опште болнице „Стефан Високи”, из Смедеревске Паланке, наглашава да они могу странцима да понуде квалитетне операције из области лапароскопије или пластичне хирургије, а да уз болницу имају и бању „Паланачки кисељак” где пацијенти могу на рехабилитацију.

– Први смо у земљи увели лечење везивног ткива у организму, односно затезање коже, радимо елиминацију 100 одсто целулита, као и мезотерапију без употребе игала. Код нас такви третмани коштају између 1.500 и 4.500 динара, а у иностранству до 200 евра, а сигурна сам да би долазили на третмане у наш центар – сматра Славица Љубојевић, из Ендермолошког центра ЛПГ у Београду.

Др Ивана Вранић је објаснила да велику улогу у овој причи има такозвани кластер, односно непрофитно удружење грађана, које је формирано ради стварања заједнице медицинских производа, које треба понудити иностраним пацијентима.

– Такав вид туризма одавно је познат у Индији, Малезији, Бразилу, Костарики, а у Европи је то у Мађарској. Ми имамо жељу да се здравствени туризам још јаче развије у Србији – објаснила је др Вранић.