Упадљиво ћутање Дамаска

Док рат у Гази не попушта, увећава се тензија између Израела и либанског Хезболаха, а интензитет сукоба прелива се и до Сирије претећи проширењем конфликта. Непријатељство дуж израелске северне, а либанске јужне границе посебно се интензивирало после погибије команданта Хезболаха у Либану и ликвидације високог функционера палестинског Хамаса у Бејруту, за које се верује да је дело израелских тајних служби. Упркос томе, лидер Хезболаха Хасан Насралах понавља да је отворен за преговоре и тако даје до знања да његова шиитска добро обучена милиција није заинтересована за проширење сукоба.

Да ли је такав став део инструкција које Хезболах добија од свог највећег финансијског и војног заштитника – Ирана? Може ли се тиме објаснити и неочекивана мирноћа којом сиријски председник Башар ел Асад, још један регионални савезник Техерана, посматра све чешће ваздушне нападе Израела на циљеве по Сирији?

И док су Иран и Хезболах веома активни од почетка рата у Гази, Сирија је готово невидљива, иако постаје поприште напада Израела и САД с једне стране и активности Хезболаха и Ирана и његових милиција с друге. Израел је бомбардовао аеродроме у Дамаску и Алепу, Американци су гађали позиције иранске Исламске револуционарне гарде (ИРЦГ), док су проиранске снаге више десетина пута нападале америчке базе по Сирији и Ираку. Ескалација насиља додатно подстиче нестабилност Сирије, а Асад управо жели да избегне да се његова земља поново претвори у полигон директних суочавања блискоисточних ривала.

Израел је током минулих година стотинама пута по Сирији гађао циљеве повезане с Ираном, укључујући и подручја у којима је активан Хезболах, али је однедавно покренут талас незабележено разорних удара којим се тестира Осовина отпора, како Иран назива своје савезнике у борби против „ционистичког режима”. На мети су системи противваздухопловне одбране, инфраструктура, камионски конвоји и особље умешано у транспорт оружја.

Израел је напустио неписана „правила игре” која су доскора важила. Раније би поред камиона у покрету дронови испаљивали пуцње упозорења допуштајући да се посада евакуише па би тек потом уништавали возило за које се претпоставља да превози оружје. Сада више нема упозорења. Расте број погинулих припадника Хезболаха, али и иранског ИРЦГ.

Порука се шаље директно Асаду: ако допуштате да Хезболах и Иранци јачају своје позиције и дотурају оружје, Израел то неће допустити – иако упорно понавља да не жели други фронт ни у Либану ни у Сирији. Не желе га ни Сиријци, чија армија умногоме, сем руске, зависи од помоћи Ирана, али не намерава да се отворено конфронтира. Председник Асад устеже се од отворене подршке Хамасу у Гази, пошто је, тврди се, добио претње из Израела.

Дамаск је односе с Хамасом формално обновио прошлог октобра, после више од деценије откако су прекинути због масакра сиријских цивила, који су, као и Хамас, махом муслимани сунити, за разлику од владајућих сиријских кругова који припадају мањинској шиитској секти Алавита и по том основу и примају толико помоћи од Ирана, једине шиитске државе на свету. Асад је попустио под притиском Ирана и Хезболаха, а овај корак је мотивисан блокадом утицаја арапских земаља које су нормализовале односе с Израелом.

Сиријском председнику ипак је опстанак на власти у време тешке економске кризе у земљи у којој 90 одсто становништва живи испод границе сиромаштва важнији од ослобођења Палестине. Техерану је препустио да се освети Израелу за погибију иранског генерала Саједа Резе Мусавија, страдалог у ваздушном удару Израела у предграђу Дамаска крајем 2023. Мусави је био задужен за војну координацију Сирије и Ирана, посебно за обуку коју припадници ИРЦГ дају Ирачанима, Авганистанцима или Пакистанцима који се боре против Асадових противника.

Асад је једини лидер који је преживео Арапско пролеће, умногоме захваљујући геостратешкој важности коју Сирија има за регионалне силе попут Ирана и Турске, али и САД и Русије. Сирија је и данас подељена, иако је највећи део земље под контролом централне власти у Дамаску и руских трупа: североисток држе Курди уз подршку Американаца и њихових око 900 војника, на северозападу су турске снаге. На истоку и североистоку су милиције повезане с Ираном, а пустињска беспућа крију преостале припаднике Исламске државе.

Асад је тек прошле године земљу вратио у чланство Арапске лиге, у којој је била суспендована од 2011, успоставио контакте с дојучерашњим непријатељима попут Саудијске Арабије, Египта или Емирата и то је капитал који жели да сачува. Зато је, вероватно и уз савет из Москве која жели да сачува добре односе с Израелом, одлучио да без реаговања пропрати ваздушне ударе који долазе с југа. Тишина из Дамаска доприноси неширењу блискоисточног конфликта у времену кад за то постоје сви потенцијали.