Приче су ми потаман

ЕКСКЛУЗИВНО
Специјално за "Политику"
Гост овогодишњег Сајма књига, издавачке куће "Паидеја" и Српског ПЕН центра биће руска списатељица Људмила Улицка, приповедач и романописац, добитник бројних награда у Русији и у свету. Људмила Јевгењевна Улицка није била непозната нашој публици ни пре објављивања њеног чувеног романа "Случај Кукоцки" (у преводу Неде Николић Бобић, издавач "Филип Вишњић"), за који је добила руског Букера, јер смо неколико година пре тога имали прилику да читамо њену новелу "Соњечка" (у преводу Љубинке Милинчић, и у издању Нолита).

Улицка је тренутно најпопуларнија савремена руска књижевница. Рођена је у Москви где је завршила биологију на МГУ 1968. године. Једно време је радила у генетичкој лабораторији, а онда је остала без посла у време цветања самиздата, јер је откривена писаћа машина на којој је прекуцавала забрањени роман. Тако је окончана њена научна каријера и започела књижевна.

Приче је почела да пише веома касно, деведесетих година, и од тада настаје њена муњевита књижевна каријера. Популарност стиче прво на Западу, за роман "Медеја и њена деца" у Француској добија престижну награду Медичи. Затим следе награде Москва-Пен, Guiseppe Acerbi (Италија).

У Русији је 2003. проглашена писцем године, а следеће године најпопуларнијим писцем франкфуртског Сајма књига.

Код нас су преведени сви њени романи и неколико збирки прича: осим поменутих дела, објављени су романи "Медеја и њена деца" и "Искрено, ваш Шурик" (преводилац Љубинка Милинчић) и збирке прича "Сиромашни рођаци" и "Провидне приче", а ускоро излази из штампе збирка "Људи нашег цара" у преводу Неде Николић Бобић.

Њен последњи роман "Даниел Штајн, преводилац" (превод Љ. Милинчић) појавиће се на Сајму књига у издању издавачке куће "Паидеја".

Разговарамо са Људмилом Улицком пред њен долазак у Београд, поводом изласка тог романа.

• Да ли Вас је сама чињеница да сте остали без посла побудила да се огледате у писању?

Девет година нисам радила од дана када су ме избацили са посла. Та чињеница сама по себи није била мотивација за писање. Али, живот ми се променио из корена – седела сам код куће, родила за то време двоје деце, сахранила маму. Много сам читала, попуњавала празнине у свом образовању, па била сам генетичар, образовања из хуманистичких наука није било. Занимала ме је историја религија, посебно први векови хришћанства. Када су ми 1979. године понудили да радим у позоришту, нисам одбила и од тада почиње мој живот у другој професији. Али прошло је од тада много година док се нисам осмелила да објавим прве приче.

• Дешава ли се и данас у Русији, као што се недавно десило код нас са једним даровитим писцем из Новог Сада, да се због писања остане без посла?

У области новинарства – сасвим сигурно. Код нас је оштра цензура. А у области уметничке прозе – постоји тенденција. Знам случајеве када издавачи одбијају да штампају политички заоштрене књиге. Али то је за сада само воља појединаца, проблематичних у политичком погледу, а не наредба одозго.

• Може ли се у Русији живети од писања?

То је свуда и увек веома сложено. Као и у свакој другој земљи успех, по правилу, не постижу најбоље књиге, па је независним ауторима, који се не поводе за тржиштем, веома тешко. Мени некако успева. Али многима не.

• Ваша последња књига "Даниел Штајн, преводилац" бави се темом Јевреја. Због чега је та тема Ваша инспирација?

Јеврејска тема никако није моја инспирација. То је за мене изразито болна тема, због ње ужасно патим. Волела бих да та тема уопште не постоји. Мој последњи роман бави се темом Јевреја само на први поглед. То је роман о вери, о честитости, о слободи, о служењу...

• Какав је данас положај Јевреја у Русији (у једном тренутку су се масовно исељавали, сада се полако враћају)?

Данас постоје групе становништва којима је много теже него Јеврејима, на пример, имигранти пореклом са Кавказа, Азијати који живе у Русији, међу њима имигранти из бивших совјетских република Средње Азије. Напросто има веома много сиромашних, читава армија полугладних пензионера, готово милион сирочића и социјално незбринуте деце. У том светлу не чини ми се посебно актуелан разговор о положају Јевреја. Они и данас могу да напусте земљу и да отпутују у Израел. Не бих желела да се мој одговор схвати као да у земљи нема антисемитизма. Он постоји, али не као самостални покрет већ, пре, као један од облика ксенофобије.

• Да ли је књига "Даниел Штајн, преводилац" имала подједнак успех ван граница Русије, као и све претходне Ваше књиге?

Не, превод на српски је први објављени превод те књиге на један страни језик. Мада су преводи на француски и немачки већ завршени, изгледа да неће бити штампани пре јесени 2008. године. Тако да је српски превод – први пробни камен.

• Код нас ће почетком идуће године бити објављена и Ваша последња збирка приповедака "Људи нашег цара". И Ваше приче и Ваши романи су подједнако добро примљени код наших читалаца. Шта одлучује хоћете ли се определити за писање прича или романа? Постоји ли неки унутрашњи ритам који то диктира?

Ја бих увек изабрала приче. Волим тај мали простор, око двадесет страница. Није ми у њему тесно, напротив, баш ми је потаман. Али постоје теме, проблеми, питања, који никако не могу бити разрешени у тој малој форми. И ја се онда, унапред ужаснута тешкоћама које ми предстоје, лаћам романа. И сваки пут себи кажем – ово је последњи!

• И у вези с тим. Шта нам ново припремате. Збирку приповедака или роман?

Да будем искрена, тренутно ништа не пишем и добро се осећам. Али ако нешто будем написала, биће то књига моје омиљене форме – циклус прича, које полако прерастају у роман. Такав поглед на свет, као у инсекта који одвојене слике склапа у једну. Али то неће бити баш ових дана.
Неда Николић Бобић

-------------------------------------------------------------------------

Сусрети са читаоцима

Људмила Улицка, како сазнајемо, биће већ у среду, 24. октобра у 17 сати гост на штанду издавачке куће "Филип Вишњић" на Београдском сајму. У четвртак пре подне срешће се са студентима славистике на Филолошком факултету, а увече са читаоцима и новинарима у Галерији Артгет Културног центра Београда. Ово књижевно вече организују КЦБ и Српски ПЕН центар, гошћу и присутне ће поздравити књижевница Вида Огњеновић, председница ПЕН центра, и Михајло Пантић, књижевни критичар и писац, иначе уредник прве књиге Људмиле Улицке, објављене на српском језику. Позната руска књижевница обићи ће у петак неке српске манастире, а у суботу ће цело после подне бити гост на штанду издавачке куће "Паидеја" на Београдском сајму књига.
А. Ц.