Чувар успомене на др Саву Перовића

Успомену на чувеног академика професора др Саву Перовића, који је оставио велики траг у светској медицини, чувају његови ученици, а један од његових наследника др Радош Ђиновић, урогенитални хирург, покренуо је фондацију и болницу која носи име његовог ментора. Надалеко чувен професор Сава Перовић је створио нову „субспецијалност” уролошке, али и реконструктивне хирургије, чиме је Београд ставио на мапу света као водећи светски центар у овој области медицине.

У разговору за „Политику”, др Ђиновић, који је са својим асистентима до сада обавио више хиљада најсложенијих урогениталних операција, напомиње да је 37 година дуга и изузетна научна каријера академика Перовића за њега велики покретач и да је циљ да се помаже људима којима је његов тим често последња нада.

Др Ђиновић истиче да урогенитална реконструктивна хирургија, незванично етаблирана грана хирургије, обухвата више грана медицине и углавном се лекари тиме баве након завршене специјализације из урологије, пластичне хирургије, опште хирургије или гинекологије.

– Да бисте могли да имате добре резултате у лечењу, морате да познајете принципе свих ових хируршких грана, а неопходан је и посебан вид едукације. Једино је др Сава Перовић успео да сва та искуства прикупи, да комбинује технике и ради на њиховом усавршавању. Он је померао границе у овом послу, био је врло радознао и тежио је ка бољем. Грабио је и освајао област по област. Био је зачетник једне нове области у хирургији. Искуства која је имао из операција код деце примењивао је и код одраслих и обрнуто... Био је иноватор и јако вредан, склапао је мозаике у медицини и нама млађима је несебично преносио то знање. Он је увео принцип константног усавршавања са сваком новом операцијом и сваким шавом који направимо. Изазов су јако комплексни проблеми код пацијената, али захваљујући Савином учењу ми успевамо да решавамо наизглед нерешиве случајеве. Све је то било много комплексније, прецизније, детаљније од онога што се до тада знало – наглашава др Ђиновић, који је од академика Перовића почео да учи 2003. године. Пре тога знање је стекао на Првој хируршкој клиници УКЦС-а код чувеног професора Томе Ранђеловића. Било је потребно да прођу пет година озбиљног, даноноћног рада да бих могао да почне да ради операције које је др Перовић обављао са лакоћом. Уместо каријере у САД изабрао је да остане у Србији.

– Операције са својим тимом обављам у бројним светским клиникама и на конгресима, јер нас зову због тешких и компликованих случајева. И овде нам долазе они пацијенти који су већ имали и по десет операција које им нису помогле. Годишње идем на више од 30 хируршких конгреса са хирургијом уживо у свету, на којима изводимо показне операције и на тај начин делимо своје искуство. Највише радимо операције урођених аномалија код деце, посебно екстрофије мокраћне бешике и хипоспадије, али исто тако и све могуће проблеме урогениталног тракта код одраслих. У Америци, на пример, једна клиника која се сматра специјализованом за ту врсту интервенција обави три-четири захвата годишње, а ми 60-70. На Западу се доста раде пренатални тестови и ако се открије тешка аномалија, онда се предлажу прекиди трудноће, па зато тамо више нема много таквих случајева. Али у остатку света се мање раде тестирања, а има и оних који не желе да прекину трудноћу, због чега се јавља више пацијената којима је неопходна операција после рођења – наводи др Ђиновић.

Овако сложене и компликоване операције трају и по 14-15 сати. Тешке аномалије лекари некада морају да решавају кроз неколико захвата. Наш саговорник каже да је немогуће имати „чаробни штапић” и велики дефект код детета решити једном интервенцијом. Код ових операција технологија не може много да помогне, већ је битно искуство и вештина хирурга.

– Радимо и операције промене пола, по којима је др Перовић био познат. Ипак, много се злоупотребљава ова област медицине. Људи који мењају пол су рођени са мозгом супротног пола и уопште нису оптерећени сексуалношћу, то је њима секундарна ствар. Они само желе да буду оно што јесу и како се осећају. Они се од детињства осећају другачије. Девојчице су се уместо са луткама играле мачевима и пиштољима и шутирале су лопту, а дечаци луткицама. Ту је реч о поремећају полног идентитета. Нажалост, ови пацијенти су често извргнути неком циркусу, сензационализму, осудама јер нису схваћени на прави начин – открива др Ђиновић.

Чак 95 одсто пацијената из иностранства

Др Радош Ђиновић у каријери је имао бројне медицински и емотивно тешке случајеве. Лечио је, на пример, деветогодишњег пацијента који је претходно имао чак 35 неуспешних операција.

– У овој области хирургије компликације су правило. Многи пацијенти су остављени да живе као нерешени случајеви јер им лекари кажу да решења за њих нема и да се морају помирити да никада неће моћи да живе нормалним животом. Захваљујући интернету многи се распитују где могу да потраже помоћ, па око нам чак 95 одсто болесника долази из других држава у Србију. Велики је изазов да таквим пацијентима помогнемо да реше проблем, јер сматрам да увек постоји неко решење, да би се побољшао квалитет живота пацијента. Стање се увек може побољшати – став је др Ђиновића, који је четири године био и председник Секције за урогениталну реконструктивну хирургију у Европском удружењу уролога.

Академик Сава Перовић је био члан Европског уролошког удружења и Интернационалног комитета Светске здравствене организације за препоруке лечења конгениталних и стечених гениталних аномалија и почасни члан многих националних уролошких удружења. Објавио је више од 120 радова у престижним уролошким часописима, а са скалпелом је обишао читав свет урадивши јединствене операције које се и данас памте и цитирају.