Нападају српске изборе да би одбранили Куртија

Што су гласнији покушаји појединих европских политичара и посланика да се изборни процес у Србији оспори, притисци на нашу земљу у вези с другим питањима, попут Косова и Метохије или увођења санкција Русији, постају све јачи. Овакав закључак може да потврди чињеница да су најгласнији критичари недавно одржаних избора они представници Европске уније и њених чланица који снажно подржавају тзв. независно Косово. То су, да подсетимо, исти они који хвале „младу косовску демократију”, не налазећи ниједну замерку за априлске изборе на северу покрајине одржане у металним грађевинским контејнерима и под будним оком наоружаних полицајаца с дугим цевима. А посебно су усхићени демократским достигнућима Албина Куртија када наметне своје градоначелнике Србима на северу с једва три посто изашлих бирача, етничких Албанаца.

С друге стране, изузетно им смета „Вучићева диктатура” с преко пет хиљада посматрача, од којих скоро 500 међународних. И када, од тог броја, свега двојица њих нешто „примете и сматрају” – и то након што су потписали записнике да је све било регуларно – онда је то повод да се избори у Србији оборе, пониште и понове! И да се, вероватно, тако понављају све док Србија не призна Косово и не уведе санкције Русији и Републици Српској. Зато остаје отворено питање морају ли баш сви Куртијеви лобисти из Европе да се ангажују у оспоравању изборних резултата у Србији, и зашто их то толико боли.

Главни разлог због чега је то тако јесте што су избори у децембру потврдили политику која остаје снажно на државним и националним интересима Србије, потврдили су стабилност наше земље на тим основама, објашњава за „Политику” каријерни дипломата Зоран Миливојевић. „И то плебисцитарно, посебно када је реч о парламентарним изборима и очигледно да то негде не одговара”, указује Миливојевић.

На зимском заседању Парламентарне скупштине Савета Европе (ПС СЕ) прекјуче, подсетимо, одржана је дебата о извештају аустријског посланика Штефана Шанеха о посматрању избора у Србији, а посланица у Скупштини Србије Дуња Симоновић Братић током расправе оштро је критиковала њено одржавање пре објаве извештаја ОДИХР-а. Нагласила је да о наводним нерегуларностима на изборима у Србији говоре исти они који су јаки заговорници независности такозваног Косова и његовог чланства у Савету Европе. Подсетила је на то да је скоро 6.000 посматрача учествовало на изборима у Србији, али не и на Косову и Метохији, где режим у Приштини није дозволио организовање избора због чега су Срби морали да гласају у другим градовима.

Претходно су 24 европска политичара упутила писмо председници ЕК Урсули фон дер Лајен у којем се жале на изборе у Србији. Тим поводом председник Србије Александар Вучић истакао је да нису сви европски посланици послали писмо председници ЕК, већ њих неколико из неколико политичких партија. Нагласио је да не мисле сви исто у Европском парламенту, као и да чак ни највећа европска партија не мисли на начин на који мисли тих неколико европосланика. „Да их је било 704, мој одговор би вам увек био исти. Немојте да сметнете сумњу да су ти који су то потписали исти они који су потписали спровођење истраге и тешких мера против Србије после Бањске. Да су сваки пут били на страни против Србије. Само то људи треба да знају. Ту нема ниједног пријатеља Србије. Ниједног”, рекао је Вучић. Истакао је да људи прате, гледају, виде све и разумеју. „Они ће и сутра, шта год да се догоди и када (Албин) Курти буде рушио све споразуме и рекао – немате више право на финансирање из централне Србије, рећи – па нормално, то је држава, има право да ради шта хоће”, навео је Вучић.

Међу онима који су потписали писмо упућено Фон дер Лајеновој, али и председнику Европског савета Шарлу Мишелу и председници Европског парламента Роберти Метсоли, налазе се и председник Одбора за спољне послове немачког Бундестага Михаел Рот, као и председница Спољнополитичког одбора британског парламента Алиша Кернс. Тражи се међународна истрага, да се преиспита регуларност децембарских избора у Србији, као и да ЕУ да „препоруке да би се обезбедили слободни и поштени избори у Србији”. Потписници су и политичари из Француске, Италије, Хрватске, Пољске, Грчке, Данске, Луксембурга, Чешке, Ирске, Литваније, Украјине, Естоније, Летоније и Молдавије. Михаел Рот позвао је ЕУ и САД да инсистирају на истрази и понављању избора који су у децембру одржани у Србији.

Управо је председник Спољнополитичког одбора Бундестага био један од политичара који су тражили да се уведу санкције нашој земљи након сукоба у Бањској, који се десио 24. септембра. А Кернсова, позната по оптужбама да се у храмовима СПЦ скрива оружје, говорећи о сукобу у Бањској пред одбором Парламента Велике Британије, поменула је председника Србије Александра Вучића и навела да он „и даље говори да се није догодило оно што се тог дана догодило”. Својевремено је и премијер привремених институција у Приштини Албин Курти захвалио Кернсовој на „борби за људска права и демократију широм Европе”. И Рот и Кернсова својевремено су потписали писмо у којем од САД, ЕУ и Велике Британије траже оштрији приступ према Србији и подршку за Приштину.

Зоран Миливојевић, говорећи о притисцима на Србију да призна тзв. Косово, подсећа и да је известитељка Европског парламента за Косово Виола фон Крамон отворено рекла да је сада последњи тренутак, да иду избори у Бриселу и Вашингтону и да је то сада интерес. Подсетимо, она је својевремено навела да је „Вучић тај који контролише штампу и да већ годинама омогућава да ЕУ, да ми на Западу, будемо стално дискредитовани, а новац је узео”. А Курти се својевремено захвалио Фон Крамоновој на либерализацији визног режима за тзв. Косово, а Роту за подршку Немачке тзв. Косову.

Како истиче Миливојевић, нема притисака на приштинску страну. „Дакле, Србија је некако у првом плану, пре свега због те немогућности да се Србија сломи, с једне стране, и због тог плебисцитарног става српског народа и српске политике да до краја штити своје државне и националне интересе. И кроз то што нема критика према другој страни, што практично нема политичке воље да се једним објективним, рационалним прилазом настави дијалог и ствари воде ка једном политичком процесу који је једино могућ у тражењу компромисног решења, онда се наравно прибегава двоструким стандардима и на сцени је само притисак на Србију”, истиче наш саговорник.

Миливојевић каже и да у ситуацији када Приштина опструира дијалог, кад нема на приштинској страни ништа што указује ка политичком решењу ка некакој релаксацији, нема ничега на пољу деескалације после нелегитимних избора на КиМ, нема чак ни покушаја да се макар вербално на неки начин успостави неки баланс. „И то онда показује да у суштини приштинска страна, приштинска политика у лику и делу Самоопредељења, на челу с Куртијем, има подршку Запада и да су циљеви западних центара моћи и те политике истоветни – да се сломи Србија и да се натера да призна де факто Косово. Сви притисци према Србији су једнострани”, наводи Миливојевић. Оно што је на све то нови аргумент, сматра наш саговорник, нова ствар која изазива одређени очај у политичком смислу када је реч о западним центрима моћи јесу избори у децембру, који немају никакву фалинку, они су перфектно спроведени, то сви кажу.

Наш саговорник објашњава да је резултат, односно став овог народа и државе, непристајања да буде сломљена и да се промени, да се самоукине, суштина ствари и највећи проблем за западне центре моћи у овом тренутку. „То је извор и свих притисака, остајање на снази двоструких стандарда и остајање на снази толерисања нечега што нема везе ни с демократијом, ни с правом, ни с унутрашњим, ни с међународним, ни с демократским институцијама, а ни с нормалним стандардима у које се Запад заклиње”, каже Миливојевић.

Показало се, истиче саговорник „Политике”, да структуре које некритички и неселективно подржавају косовску причу и политику Приштине, а то се пре свега односи на евролевицу, на зелене, либерале и социјалдемократе, да су они највећи критичари Србије и система. „Не само због Србије него зато што су незадовољни, када је реч о КиМ, што не може да прође прича с КиМ због става Србије”, поручује Миливојевић и додаје да је циљ нападати Србију, а оставити тзв. Косово по страни, да га нико не дира. „То је најлакше, и онда нико не обраћа пажњу на то што тамо нема ничега, за све оно за шта се Србија напада. На тзв. Косову нема ни демократије, ни демократских институција, ни политичког система који функционише. Најбоље су то показали избори на северу Космета који су одржани у контејнерима”, закључује Миливојевић.

Европа се показала као несуверена на сопствену штету

Говорећи о томе да у Европској унији нису сви уједињени, каријерни дипломата Зоран Миливојевић објашњава да у свему томе има и гласова разума, односно реалполитике. „Напросто, глобална сцена се мења, ми смо то видели сад у Давосу, овај Давос и онај од прошле године се значајно разликују. Онај Давос је још имао елементе неке врсте доминације колективног Запада и то се нарочито видело кроз украјинску тему. Ове године видело се како је та тема прошла и видело се да је свет подељен и да је мултиполарни свет дефинитивно на сцени. Потпуно је јасно да, говоримо о нама у Европи, говоримо о нашој теми, да актуелне политике према Украјини већ трпе озбиљне приговоре – од америчког Конгреса до европских политичких структура, па чак и до европских држава чланица, чланица ЕУ”, наводи Миливојевић.

Додаје да у добром делу неких политичких структура, али и јавности, постоје озбиљне критике, не толико када је реч о Украјини, него на приступ уопште темама: мир, Европа, будућност, социјалне и економске теме. Истиче да се сада виде последице рата у Украјини, да се Европа показала као несуверена на сопствену штету, као и да расту суверенистичке тенденције, а да у свему томе наша земља има своје место, зато води националну и суверену политику. „Србија постаје један од елемената који просто даје до знања шта значи суверена политика, национални интерес, а онда кроз то критика свему овоме што се догађа, у вези с нама, КиМ, дуплим стандардима, у вези с једном политиком притиска на нас, али и у вези с аргументима Србије у одбрани не само својих националних и државних интереса него у одбрани принципа самосталности и равноправности”, закључује наш саговорник.