Речи које одолевају зубу времена

Истанбул –  Југословенско драмско позориште отиснуло се у ове зимске дане у нову театарску авантуру. После Португала, Шпаније, Мађарске, Грчке, Румуније, Словеније... своје сидро „забацило” је у чаробном Истанбулу, граду на Босфору који спаја и раздваја Европу и Азију. Нимало случајно за сусрет са турском публиком одабрало је „Едипа” у режији Вита Тауфера који се сматра ремек-делом драмске уметности и најзначајнијим  Софоклововим рукописом чије мудре речи одолевају зубу времена кроз векове. На српском језику их је изговарао један од водећих београдских глумаца Милан Марић, који је своју сценску поетику делио с посвећеним колегама Наташом Нинковић, Срђаном Тимаровим, Зораном Цвијановићем... управо у културном средишту Турске. ” Играли су у угледном Градском позоришту у Истанбулу – Харбије,  у самом центру овог магичног града, на сцени која носи име чувеног турског глумца Мухсина Ертугрула (1892–1979) који се сматра оснивачем турског позоришта у западном смислу. У својој биографији уписао је Орден части којим је одликован на Венецијанском филмском фестивалу, али и престижну Гетеову медаљу...

– Цела екипа воли да игра „Едипа”,  и није нам битно да ли га изводимо у Београду, Истанбулу, Загребу, Будимпешти. Представа има ту моћ да публику заиста поведе кроз историју. Ја имам осећај да се лепо проведем играјући Едипа, колико год је то напорно и исцрпљујуће. То је нешто о чему сам маштао, сањао када сам био млади глумац. Сви смо били мало подигнути, занимали су ме погледи турске публике, њихови осећаји, навике. „Едип” има посебну тежину било где да се игра, то је једноставно зачетак свега што га ми знамо данас, онога што играмо по позориштима,  телевизијама, филмовима. Сви модерни текстови су негде настали из ових дела. „Едип” је увек догађај сам по себи – у даху је изговарао за „Политику” Милан Марић који са посебним сенизибилитетом улази у „кожу” свог трагичног Едипа, на комплексан начин тумачећи горку судбину свога јунака. сина тебанског краља, притиснутог дубоком патњом и моралном бригом,

У сали је владала потпуна  тишина. Имали смо осећај као да је на тренутак заустављено и струјање ваздуха, само су покрети руку гледатељки које су брисале сузе указивале на емоције које су владале моћном сценом „Мухсин Ертугрул”, уз понеки дубоки уздах. И на крају дуги, искрени аплауз и честитке за још једно одлично издање представе „Едип”. Градско позориште  у самом центру Истанбула, капацитета 600 места, почело је са радом 1964. године, а 2010. отворена је нова зграда на истом месту на коме је била стара која је делимично срушена.

– Да би се нешто реализовало потребно је време. Са турским колегама упознали смо се пре годину и по дана. ЈДП јако негује међународну сарадњу, од самог оснивања. Посебно је жива кроз Унију европских позоришта, али и мимо ње. Остварили смо сарадњу и са Кином, Русијом, Јужном Америком, Турском, дакле и са земљама изван уније. Важно је да видимо како оно што радимо комуницира са страном публиком. То је и њима занимљиво, да се процене, упореде. Битно нам је да осетимо, уверимо се како на неким местима публика реагује. Посебно је важно што нa oвим гостовањима представљамо нашу земљу и културу – каже Тамара Вучковић Манојловић, директорка ЈДП-а која је у Истанбулу имала бројне састанке. Уз њу, уочи извођења представе „Едип”, стајала је такође глумица  Ајшегул Искевер, директорка Градског позоришта у Истанбул.

– Драгоцено је да имамо овакве размене са ЈДП-ом, посебно смо фасцинирани игром глумаца и надахнутим извођењем „Едипа”, која је битна, важна и мудра представа – примећује господствена Ајшегул Искевер, осврнувши се на пријатељство са директорком ЈДП-а. – У свету у којем владају јаки мушкарци, ова су наша мала женска гета сигурни мали рајеви за нас где можемо да искажемо своју поетику и дамо допринос садашњости и свету са којим делимо идеје, очекивања.

Истанбулске колеге, како сазнајемо, узвратиће посету Београду до краја актуелне сезоне са представом „Рат и мир” Л. Н. Толстоја у режији Александра Поповског који се већ на аеродрому „Кемал Ататурк” придружио екипи ЈДП-а са којом негује посебну комуникацију.

Извођење представе „Едип“ у Истанбулу, наравно, пратио је вишемесечни организациони период, о чему најбоље сведочи Александра Илић, оперативна директорка ЈДП-а

– Ово је специфична прича. Договорили смо се на почетку сезоне да направимо размену са турским колегама. Припреме су кренуле одмах, Истанбул је вишемилионски град, а наша екипа је огромна са око 45 људи. Дакле, морају унапред да се обаве све резервација, да не говорим да је представа „Едип” врло компликована због сценографије. Мора да се изнајми шлепер, а то захтева посебну процедуру. Оно што нас је у овом случају нарочито изненадило јесте да  смо, рецимо, за хармонику морали да купимо авионску карту јер тог инструмента нема у Турској, а није постојао други начин да је транспортујемо. За остале музичаре нашли смо инструменте (контрабас и гитара) у Истанбулу – каже Александра Илић.

 Са екипом ЈДП-а у Истанбул је допутовала и Наташа Михаиловић Вацић, секретарка за културу града Београда, а ово је њен утисак:

– Изузетно сам поносна на целу екипу ЈДП-а. Реакција публике је била фантастична,. „Едип” је у Истанбулу потврдио врхунац изврсности нашег позоришта. Не само што је  публика доживела богатство наше позоришне традиције и изузетност ове представе, већ овакве размене истовремено јачају међународне културне везе.

Рамиза Љајић,  угледна турска лекарка, рекла нам је да је у  Истанбулу рођена, али да су њени из Србије.

– Волим да слушам српски језик, јер ме подсећа на породичну традицију, корене. Српски је мој матерњи језик, научила сам га од моје мајка која потиче са Балкана, у нашој кући се увек говорило прво српским језиком. Дивни су београдски глумци, доносе  посебну енергију – додала је  Рамиза Љајић коју смо уочили у публици са букетом жутих лала, симболом Истанбула, а на питање за кога су, са осмехом је одговорила: „За нашу Наташу (Нинковић)”.

У глумачкој екипи били су и Александар Ђурица, Бојан Димитријевић, Милош Самолов, Небојша Љубишић, Јоаким Тасић, Милан Бобић, Лука Антонијевић, Лука Севић и Вељко Стевановић. Сјајни музичар Марко Радојевић, Дарко Голић и Лука Лопичић. И техничка екипа представе ЈДП-а која је од ране зоре била на ногама, како би оспособила сцену за „Едипов” сусрет са истанбулском публиком.

Турски уметници воле рукопис Душана Ковачевића

Турска публика и те како има додирних тачака са српским театром. Управо на сцени „Мухсин Ертугрул” Градског позоришта у Истанбулу – Харбије пре готово 15 година редитељ  Нурулах Тунџер поставио је дело Душана Ковачевића „Генерална проба самоубиства” са којом је гостовало и на Стеријином позорју. Наредне године Тунцер је у истој театарској кући радио и Ковачевићев „Сабирни центар” са водећим турским глумицима. Представа је добила одличне критике у овдашњим медијима, причали су нам турски глумци који су у великом броју дошли да гледају представу „Едип“ ЈДП-а.