Тајван, ужарено острво

По окончању изборног дана на Тајвану, 13. јануара, локални и страни медији, стручњаци и други, готово су једногласно известили да су кандидат за челника на острву Вилијам Лај и његова владајућа Демократска напредна странка (ДНС) постигли сигурну победу. Да је демократија тријумфовала, да је таквим резултатом Народна Република Кина незадовољна, па да би могли избити сукоби, чак и рат у региону. Но, избори и политика на Тајвану и око њега су знатно сложенији.

НР Кина сматра Тајван својом територијом која се отцепила 1949, пошто су на острво пребегле трупе националистичког лидера фелдмаршала Чанг Кај Шека, поражене у грађанском рату од Народноослободилачке армије предвођене Мао Цедунгом. Формално, 75 година касније грађански рат није окончан.

Поновно уједињење НР Кине са Тајваном део је циља „национални препород”, који је поставио председник Си Ђинпинг. Пекинг на питање Тајвана гледа као на црвену линију, коју стране државе не смеју прелазити нити се могу мешати.

НР Кина жели мирно уједињење Тајвана са матицом, али не искључује ни употребу силе, нити наводи рокове. Кина никада није казала да неће употребити и силу уколико је то потребно, истичу и дипломате те силе.

Вашингтон, опет, сматра Тајван бастионом западне демократије и стратешким мостобраном за мир у Азијско-пацифичком региону. Током четири велике тајванске кризе у недавној историји, Вашингтон је дипломатски и војно подржавао власти на Тајвану. Но, САД, као и још 183 држава не сматрају Тајван, острво величине Холандије, које сада има око 24 милиона становника, за независну државу.

Глобални консензус јесте да је Тајван једно од жаришта на свету, уз рат у Украјини и израелску инвазију на палестинску Газу. Отуда се резултати последњих избора на Тајвану сматрају важним.

Званичници у Пекингу не воле Лаја и то отворено изражавају. Зову га сепаратистом и на то су упозоравали тајванске гласаче. Сам Лај је раније говорио о себи као о „тајванском борцу за независност”. У Пекингу оптужују власти ДНС да у сецесији примењују тактику „резања саламе”.

Лајеви противкандидати Ху Јуих из Куоминтанга и Ко Вен Ђе из Тајландске народне партије (ТДП), у кампањи су се залагали за ближе везе са НР Кином или за статус кво како би били избегнути сукоби или рат. У анкетама су заједно добијали већу подршку бирача од Лаја. Међутим, споразум о једном кандидату опозиције је пропао.

Опет, Лајева нумеричка победа није без контроверзи. ДНС је изгубила већину у острвском законодавном телу Јуану, са 133 посланичка места. Уз могућу сарадњу опозиционих странака, ДНС и Лај ће се суочити са подељеним управљањем, евентуалном политичком парализом и озбиљним застојем.

Поред тога, Лај је освојио само 40,05 одсто гласова и неубедљив мандат. Мање је добио 2000. само Чен Шуј Бијан, такође из ДНС, 39,3 одсто.

Због свега је Лај озбиљно ублажио своје залагање за независност још током предизборне кампање и говорио о важним везама са НР Кином и миру у Тајванском мореузу. Сада каже да ће прихватити став своје претходнице Цај Ингвен, којој је и заменик до маја када му почиње четворогодишњи мандат. То је очување статуса кво у односима са обе стране 180 километара широког Тајванског мореуза.

Лај је чак рекао да ће се придржавати тајванског „устава”, у коме пише да „Кина не може бити подељена”. Странке које се противе независности сигурно ће блокирати сваки покрет ка независности, уколико се појави. Лај зна и да се Цај током кампање за локалне изборе 2022. одликовала непријатељством према НР Кини због чега је ДНС претрпела озбиљан неуспех.

Вероватно је Лај, такође, свестан стварности да ће будућност Тајвана бити одређена и глобалном политиком моћи, на шта режим у Тајпеју вероватно неће имати велики утицај. САД, спасилац и заговорник Тајвана, раде на стабилизацији најважнијих билатералних односа на свету.

Председник Си Ђинпинг је у Сан Франциску крајем 2023. упозорио колегу Џозофа Бајдена да је Тајван „најопаснији” проблем. После 13. јануара Бајден је поручио да званични Вашингтон не подржава независност Тајвана. Следствено, само трећина анкетираних Тајванаца сматра да су САД искрено лојалне тајпејским властима и у случају избијања непријатељстава прибојавају се „украјинског сценарија” на острву.

Но, руководству НР Кине није потребан рат нити га жели. Прва трговинска сила света, по неким мерилима и економска, каже да је „кинеска војна претња” још једна лаж о вишемиленијумској цивилизацији. Од 1979. и четрдесетодневних пограничних оружаних сукоба са социјалистичким Вијетнамом, НР Кина није ушла у рат са било којом земљом. Рат је једина ствар која није „мејд ин Чајна”, поручују из Пекинга.

Није тачна ни тзв. инвазија на Тајван, о којој често пишу западни медији. У Пекингу подсећају да Тајван никада није био суверена држава. Разлике између копна и Тајвана нису сукоби између две земље, већ разлике унутар једне Кине.

Даље, НР Кина је увек поштовала политичко и економско устројство Тајвана. Поновно уједињење преко мореуза неће утицати на политички систем, сигурност, економију и културу острва. То показују и искуства Хонгконга и Макаоа, некадашње британске, односно португалске колоније, а сада специјалних аутономних региона НР Кине.

Попут САР који су се вратили матици, живот народа Тајвана сигурно ће бити побољшан после уједињења. Тајван више неће бити присиљен на огромну накнаду САД за куповину скупог оружја. Тајвански порески обвезници неће морати да плаћају подршку својој „централној влади”.

Најважније је да је већ дуго главна стратегија НР Кине за уједињење Тајвана кроз економске везе и интеграцију две привреде. То што је НР Кина убедљиво највећи трговински партнер Тајвана (промет је достигао 267,8 милијарди долара у 2023, више него што је узајамна трговина већине земаља Европске уније), има значајан одјек.

Сталне су идеје из НР Кине да се повеже са острвом инфраструктуром, изгради подводни тунел и мост до 2035. и успостави постојани довод питке воде. Те идеје сада блокира тајвански режим, али њима припада будућност.

Забринута тајванска челница Цај је ради смањивања зависности од НР Кине подржала ширење трговине са земљама Југоисточне Азије. Но то није успело, па је робна размена са НР Кином повећана за око 17 процената током њена два мандата од 2016.

Друга стварност је да се привреда Тајвана наредних година суочава са спорим растом од један или два процента (1,2 одсто у 2023). Огромна НР Кина је у 2023. повећала економију за 5,2 одсто и у доглено време ће расти много брже од Тајвана, чинећи га још зависним од трговине преко мореуза.

НР Кина, такође, даје Тајвану погодности у билатералној трговини. Но, може да користи и друга средства, укључујући дипломатска, да изврши притисак на Тајван. Чекајући пет или 10 година, равнотежа снага ће вероватно бити у корист НР Кине.

Тако виђен из Пекинга, НР Кина наставља процес поновног уједињења. Једина неизвесност је када ће то бити постигнуто и који ће облик попримити.

Уредник и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa