Избор већинске Србије

Изборе на свим нивоима у Србији који су одржани 17. децембра дефинитивно можемо ставити у контекст песме наше популарне естрадне звезде чији рефрен говори о четири године бола и туге, подразумева се за део опозиције која није ни близу остварила резултат који је помпезно најављивала, али и део опозиције који није прешао изборни праг, што значи да је питање да ли ће уопште постојати и бити у стању да се кандидује на наредним изборима.

Ови избори су показали да је СНС са коалиционим партнерима предвођен Александром Вучићем избор већинске Србије која је одлучила да жели стабилност, економски развој, државу и власт која држи до достојанства и која води самосталну политику.

Гласна мањина предвођена тзв. листом Србија против насиља је очигледно добро знала да ће изгубити ове изборе, али је покушала да искористи мању разлику у Београду да би под фирмом украдених избора освојила власт на улици и на силу ушла у државне институције.

Број људи који су окупили, и методе које су припремили за насилно преузимање власти, само је још додатно изиритирао тиху мањину, домаћинску Србију која је заинтересована искључиво за рад, ред и изградњу озбиљне државе а треба рећи да су и они који су их до јуче подржавали напуштали њихове скупове изражавајући неслагање са насилним методама политичке борбе која свакако није иманентна европској земљи у 21. веку.

После ових перформанса које смо могли да видимо у данима пре Нове године, после неколико дана празновања долази време за озбиљност и предан рад, формирање свих институција и на крају Владе Републике Србије која ће бити задужена да у свом мандату спроведе све пројекте који за циљ имају оснаживање Србије и могућност да Србија буде у по економским перформансама у реду средње и високоразвијених земаља ЕУ.

Србија је у економском смислу већ дефинисала најпропулзивније привредне гране које ће максимално подстицати, од ај-ти индустрије, туризма, наменске индустрије до великих пројеката какав је Експо 2027. који ће у промотивном смислу бити вододелница за Србију и њен имиџ на глобалном нивоу.

Поред ових привредних грана које бележе невероватан раст у протеклих неколико година, време је да Србија искористи свој потенцијал и ресурсе о питању одрживог рударства.

Србија има јединствену шансу да у наредном периоду од 10 до 15 година буде у центру зелене транзиције која се одвија на глобалном нивоу и у том периоду привуче највеће и најмоћније светске инвеститоре. Пројекат „Јадар” дефинитивно је један од „гејм чејнџера” за Србију, али и за цео регион који може да нам донесе оно о чему смо као народ и држава дуго маштали, а то је дугорочна стабилност, мир и могућност вођења самосталне политике у корист свих грађана и на крају геополитичка позиција која нам даје могућност да заштитимо виталне националне интересе.

Висококвалификована радна снага и јака партнерства које Србија има са Кином, САД, европским земљама, кључне су компаративне предности које би јој обезбедиле да буде један од кључних светских играча о питању производње литијумских батерија и електричних аутомобила.

Подразумева се да као озбиљна држава дефинишемо високе стандарде о питању заштите животне средине и очувања природних ресурса које поседујемо, првенствено ту мислим на производњу хране која је још једна од компаративних предности наше економије.

Влада Србије која буде формирана у наредних неколико месеци ће имати огромну одговорност али и довољно времена да реализује кључне пројекте за будућност земље. Сигуран сам да ће председник Вучић кључно утицати да влада буде озбиљан тим професионалаца, патриота и храбрих људи који се неће крити и бежати од проблема, тим који ће храбро и без устезања урадити оно што је најбоље за државу без обзира на унутрашње и спољне утицаје.

Свакако ће увек бити оних људи који би да зауставе развој, али су после ових избора они потпуно делегитимисани. Никада више један картел лажних радикалних левичара и зелених не би требало да буде у прилици да зауставља саобраћајнице, пројекте и да на агресиван начин угрожава мир и спокој грађана, али и међународни имиџ државе.

Колико ће бити значајна улога Србије говори и чињеница да је Европска комисија најавила формирање „Клуба за критичне сировине”, који ће имати задатак да смањи зависност од Кине и диверсификује добављачке ланце за компаније из ЕУ и да је у Америци већ на снази „Партнерство у области критичних сировина”, које даје могућност државама које поседују критичне сировине могућност да имају ниво партнерства са Америком које има мали број земаља који са њима има потписан „Споразум о слободној трговини”. Америка ће покушати да кроз низ подстицаја и убрзану производњу домаћих компанија максимално смањи зависност у овом домену од Кине а у међувремену ће бити усмерена на сарадњу са земљама као што су Италија, Јужна Кореја, Аустралија. Француска, Немачка, Шведска, Норвешка, а у овој групи земаља би могла да се нађе и Србија и на тај начин оствари дугорочно и снажно партнерство са САД. Амерички председник Бајден је чак изјавио: „Земље које сада предузму одлучну акцију како би створиле индустрије будућности биће оне које ће убрати економске предности процвата чисте енергије која долази.”

Све ово даје једну сасвим нову димензију развоја Србије, али и нове могућности за превазилажење геополитичких изазова који очекују нашу земљу. Кључно је да у наредном периоду имамо оно што се показало као вечити императив наших озбиљних и великих лидера, од Милана Стојадиновића до Александра Вучића, а то су „унутрашња стабилност и мир на границама”.

Наредне четири године ће бити кључне а после тога ћемо свакако имати прилику да видимо праве резултате Вучићеве визије стабилне и економски снажне и респектабилне Србије, лидера региона у иновацијама, новим технологијама, енергетици, вештачкој интелигенцији, науци и образовању.

Председник Конгреса српско-америчког пријатељства

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa