Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ђедовић Хандановић: Немачка најзначајнији трговински партнер Србије

Ђедовић Хандановић: Немачка најзначајнији трговински партнер Србије
Дубравка Ђедовић (Фото / Танјуг - Д.К.)

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је вечерас, на другој по реду АХК Гала вечери у организацији Немачко-српске привредна комора (АХК) да је Немачка најзначајнији трговински партнер Србије, али и један од највећих инвеститора и донатора у Србији. „Немачке инвестиције имају велики утицај на раст наше привреде и животног стандарда грађана Србије, а у немачким компанијама које послују у нашој земљи запослено је више од 100 хиљада људи. Укупна робна размена расте из године у годину и она је значајно порасла у претходних неколико година, а 2022. је достигла чак 8,3 милијарде евра”, нагласила је Ђедовић на АХК Гала вечери организованој у Палати уметности под слоганом „The Green is New Art”.

Она је додала да трговина, инвестиције и економска сарадња играју кључну улогу у односима две земље. „Захвални смо Немачкој на подршци коју пружа Србији, пре свега на европском путу, као и у процесу енергетске транзиције. Србија и Немачка успоставили су климатско партнерство у циљу подршке наше земље у спровођењу зелене агенде Европске уније”, истакла је Ђедовић. Ђедовић се осврнула на назив Гала вечери „ The Green is New Арт” и истакла да у сваком обраћању промовише зелену агенду, зелену транзицију, обновљиве изворе енергије, енергетској ефикасности.

 Она је истакла да Србија, као земља која тежи чланству у Европској унији, дели европску визију када је реч о томе како види будућност енергетског сектора, пре свега у смислу тежњи за декарбонизацијом и осигуравањем довољно зелене енергије за стабилан наставак прилива инвестиција. „Без довољно зелене енергије нећемо моћи ни да наставимо да привлачимо стране инвестиције у оној мери у којој то желимо и зато је то кључан сегмент наших будућих инвестиција”, рекла је Ђедовић. Подсетила је да је Немачка је од 2001. године обезбедила готово 1,5 милијарди евра за развој и трансформацију енергетског сектора у Србији ка чистим изворима енергије, од чега велику корист има локално становништво и економија.

Министарка је указала и на то да Министарство Рударства и Енергетике успешно сарађује са немачким партнерима на разним пројектима који имају за циљ да надоместе употребу фосилних горива и воде модернизацији даљинског система грејања, унапређењу енергетске ефикасности, што значајно утиче на већу заштиту животне средине и квалитет живота грађана у локалним срединама. „У такве пројекте спадају и прелазак на биомасу топлана у Мајданпеку, Новом Пазару, Малом Зворнику, Прибоју и многим другим градовима. Затим, енергетска санација Војномедицинске академије, једне од најважнијих здравствених установа наше земље, али и јачање преносне мреже и повезивање са суседима и Европом кроз трансбалканске коридоре”, рекла је Ђедовић.

Додала је да у понедељак бити потписана једна од већих донација и то управо са Немачкком за изградњу ветропарка у Костолцу у вредности од 30 милиона евра. „Уверена сам да ће наша сарадња успешно се наставити и у наредном периоду. Нема сумње да ће и Немачко-српска привредна комора наставити да игра изузетно важну улогу у овој динамичној синергији”, закључила је Ђедовић. Амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад истакла је да се очекује да ће трговинска размена између Србије и Немачке достићи ниво од девет милијарди евра што је како је рекла скоро дупло више од трговинске размене из 2018 године.

„То су импресивне бројке које изражавају сву ширину и дубину немачко-српског економског односа. Наши економски односи захтевају чврсту основу за нашу заједничку политичку агенду и радујем се наставку разговора са новом Владом ове године”, нагласила је Конрад.

Конрад је додала да се посебно радује потписивању уговора за изградњу ветропарка у Костолцу. Председник АХК Милан Грујић рекао је да се Немачко-српска привредна комора, већ дуже од 20 година истиче као поуздан партнер пружајући не само информације, већ и практичну подршку компанијама чланицама као и новим интересентима из Немачке и да игра кључну улогу у подршци иницијативама које су од суштинског значаја за успешно пословање.

„Овакав допринос долази и од чињенице да је Немачка највећи појединачни трговински партнер Србије и највећи директни инвеститор, те да АХК представља интерес растућег чланства коморе које сада броји већ 440 компанија чланица са преко 100.000 запослених”, нагласио је Грујић.

Он је додао да у данашњем глобалном пословном окружењу, опште геополитичке околности више него икад утичу на пословање широм света, али да Србија чак и у таквим економским околностима све активније и успешније ради на јачању имиџа. „Влада Србије у сарадњи са релевантним институцијама предузима конкретне кораке како би створила модерно пословно окружење које подржава иновације, одрживост и дугорочни економски раст. Србија се фокусира на смањење административних баријера, унапређење инфраструктуре, зелену агенду, развој образовног система и подршку технолошком напретку”, рекао је Грујић.

 Истакао је да ти напори заједно са јасном перспективом и политичком стабилношћу чине Србију атрактивном дестинацијом за инвеститоре који траже поуздане партнере, сигурност, разноврсне могућности и просперитетну будућност. „Представљена визија Србије будућности „Скок у будућност 2027” трасира, за све нас који се у њој препознајемо, веома амбициозан и инспиративан пут.

То је јединствена позитивна актуелност коју би немачке компаније требало са пажњом да саветују и унапреде сопствене стратегије и планове како би искористиле ове нове могућности за још боље резултате и ванредне успехе”, оценио је Грујић.

Немачко-српска привредна комора припада систему немачких привредних комора у иностранству - и са преко 400 компанија чланица представља највећу билатералну привредну комору у Србији, као и платформу за контакте између немачких, српских и интернационалних компанија. Немачко-српска привредна комора Србија заступа интересе компанија чланица, пружа информативну подршку за њихово пословање и залаже се за развој и унапређење немачко-српске трговине и сарадње у свим привредним аспектима, преноси Танјуг.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Птичица пењалица
Ми се увек пењемо за брод који тоне. Постаћемо музичари на Титанику. Прво ЕУ, а сада Немачка која је у привредном колапсу. Нема компаније која не бежи из Немачке укључујући и Мерцедеса, а само прошле године се из Немачке иселило 1.7 милиона етничких Немаца. А ми тандаричемо приче од пре 30 година и залуђујемо овај јадни народ.
Gradimir
Vetar i Sunce su nestalni izvori energije i pre nego se izgrade vetroparkovi i solarne elektrane potrebno je izgraditi reverziblne hidroelektrane kao jedini efikasni sistem skladištenja viška ove energije.Žalosno je da se ništa ne ulaže u geotermalne izvore energije,čiji je kapacitet u Srbiji 2.5 puta veći od postojećeg u EPS-u,a uz to je reč o stalnom izvoru čiste energije.
Хајдук Вељко
У ком свету ви живите.Размена Србије са Европом је око 70%.Највећи број фирми у Србији је из Европе.
Светолик Ранковић
А 100% из целог света! ЕУ није Европа, нити је ЕУ некаква држава. То је обично удружење грађана (такав јој је званични статус), без позивног телефонског броја. Нити Урсла мож е да потпише иједан једини документ! Увек може да се пронађу и другачији подаци - на пример ко је навећи пунилац буџета? Руски НИС. Ко је највећи извозник из Србије? Петрохемија коју су преузели Руси. Него да се ми сарађујемо са свима по свету ко хоће то да ради са нама без уцена и притисака.
Vladimir
Da li radimo nesto na tome da se oslobodimo nemackog uticaja kroz privredu? Dugorocno ta ekonomija ce biti u padu.
DRAGAN
Bilo bi bolje da se diversifikuje privredna saradnja i da se smanji uticaj Zapada a posebno Nemačke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.