Пред нама је златно доба српске науке

Много се очекује од будућег мултидисциплинарног комплекса – БИО 4 кампуса, чија је изградња почела, а с њом и одбројавање до ишчекиване (р)еволуције у нашој науци. Наша научна заједница није велика, али су њени доприноси значајни. Српска наука је на прагу златног доба, како у разговору за „Политику” оцењује Јелена Беговић, министар науке, технолошког развоја и иновација. Тек нешто више од годину дана прошло је откако она руководи овим ресором извршне власти, издвојеним од Министарства просвете. Помаци су евидентни. Међу најзначајнијима је отварање института „Биосенс”, али и дугоочекиван и најзад урађен нови систем рангирања и финансирања научних радника. Беговићева истиче да се ствара окружење у којем се цене и уважавају труд и остварени резултати. Наглашава да је посвећеност националном развоју кроз науку и иновације од кључне важности за конкурентност и раст Србије у глобалним оквирима.

На тим темељима гради се БИО 4 кампус. Појасните суштински значај постојања и рада овог центра за савремено и будуће доба српске науке и друштва.

БИО 4 кампус ће бити место сусрета и сарадње наших најбољих научника, професора, талената, предузетника, студената и привредника који ће радити заједно на јачању науке, али и развоју иновација. Стубове БИО 4 кампуса представљају биомедицина, биотехнологија, биоинформатика и биодиверзитет, а кампус ће обухватити седам факултета, девет научних института, научно-технолошки парк, пословни парк са компанијама, као и централну зграду „Мингларијум” у оквиру које и конференцијско-изложбени центар. Хиљаду доктора наука, 1.400 професора и истраживача, као и више од 4.000 студената радиће и образоваће се у кампусу, а интересовање светских компанија да буду део овог пројекта показатељ је да смо на правом путу. Млади и перспективни људи више неће морати да одлазе из земље како би радили у врхунским условима, а желимо да вратимо макар део оних који су отишли.

Србија је улагањем 450 милиона евра у пројекат изградње БИО 4 кампуса показала одлучност да буде активан учесник у развоју нових технологија. Наш циљ је даљи развој здравства, дијагностике, иновативних терапија и производње лекова, унапређење пољопривреде, прехрамбене индустрије и заштите животне средине.

Ово је више од инфраструктурног пројекта. Ово је улагање у наш најдрагоценији ресурс, а то су млади и образовани људи којима БИО 4 кампус треба да постане база из које ће обликовати нашу будућност.

Где је српска наука на светској мапи? Колико имамо запослених у научној делатности, колико је од тога истраживача, јесмо ли ми заправо мала научна заједница?

Наша разноврсна и динамична научна заједница има истакнуте истраживаче и научнике који доприносе глобалном научном напретку, а према подацима са е-науке, можемо рећи да у Србији имамо скоро 20.000 активних научника и истраживача. Иако наша популација није велика, наш допринос науци је значајан и ми заиста имамо шта да понудимо свету. Условно речено мала научна заједница има предност у томе што може брже да комуницира и лакше сарађује, што омогућава ефикасније напредовање у одређеним областима.

У Новом Саду је прошле године отворен институт „Биосенс”, једини европски центар изврсности ван територије Европске уније. Наши научници сарађују са научницима на међународном нивоу, изузетно су успешни у програмима „Хоризонт Европа”, а наши млади таленти освајају такмичења и олимпијаде, што нам улива сигурност да је пред нама златно доба српске науке.

Можемо да се поносимо и родном равноправности у науци. Имамо процентуално више жена у науци него што је случај са европским, али и светским просеком. Девет од једанаест института Универзитета у Београду воде жене. Закључак је јасан – заједничким снагама морамо радити на даљем унапређењу науке у Србији, морамо остати у току, па чак и стремити ка томе да постанемо лидери, јер имамо знање и искуство који су за то потребни.

Колико је наших научника у свету, у којој мери се одржава сарадња с блиставим умовима српског порекла који су у врху светске науке? Колики је такозвани одлив мозгова, да ли се и колико научника последњих година вратило у Србију и шта је томе допринело?

Наши научници и истраживачи у свету постижу врхунске резултате у различитим областима. Промовишемо повратак дијаспоре кроз иницијативу „Тачка повратка”, али и кроз подстицај нашег министарства да омогући квалитетан и мотивишући повратак и запошљавање наших повратника на неком од домаћих института.

Постоје подаци који указују на позитиван тренд у повратку стручњака. Пратимо податке из различитих извора, укључујући Републички завод за статистику и истраживања из иностранства. Резултати анализе података прикупљених у последњем попису становништва пружиће дубљи увид у обим проблема.

У ИКТ сектору имамо већи прилив него одлив стручњака, што је пример да уз системску подршку државе одређени сектор привреде може да процвета. Свесни смо значаја стварања услова који ће научницима у Србији омогућити да раде у конкурентним условима. То ће нам омогућити да наше људе задржимо у земљи, а неке можда и вратимо из иностранства.

Колико се издваја за науку код нас? Да ли је ситуација, иако увек може бити боља, ипак побољшана у односу на пре десет година?

Ситуација је боља, и у последњих десет година постоји уочљив напредак. Према подацима Републичког завода за статистику, 2013. године апсолутни износ улагања државе у науку био је 15,4 милијарде динара, док је 2022. године био 27,4 милијарде динара. Податке за 2023. годину имаћемо на лето, али предвиђен буџет нашег министарства за 2024. годину је око 30 милијарди динара. Изузетно је важно што су председник републике Александар Вучић и председница владе Ана Брнабић заиста посвећени стварању услова који подржавају научна истраживања, развој нових технологија и иновације, као покретаче ширег економског и друштвеног напретка. Ова посвећеност националном развоју кроз науку и иновације од кључног је значаја за конкурентност и раст Србије у глобалним оквирима.

Какав је статус али и материјални положај наших научних радника и како може бити бољи? Да ли су нови начин финансирања и нова правила рангирања научних радника допринели већој праведности?

Нови систем плата и евалуације представља значајан корак напред у унапређењу статуса наших научних радника. Проблеми са категоризацијом, који су трајали од 2011. године, напокон су решени. Новим системом укинуте су категорије, што представља значајан корак ка унапређењу материјалног статуса наших научних радника. Увођењем основних зарада по звањима, повећањем најнижих плата и обезбеђивањем да плате не буду никоме смањене, стварамо окружење у којем се цене и поштују труд и постигнути резултати и правимо важан корак ка већој праведности и финансијској стабилности за научнике. Такође, нови систем промовише финансијску мотивацију за напредовање у звањима, као и награђивање изврсности, стимулишући истраживаче да постижу више и унапређују своје каријере.

Обилазите институте, шта вам кажу колеге, чиме су задовољни, на шта се жале и како ресорно министарство може да им помогне?

Наш план је да обиђемо све институте у нашој држави. Желимо да разумемо потребе и изазове са којима се сусрећу сви запослени на институтима и зато разговарамо са директорима, научним већима, управним одборима и истраживачима.

Такође желимо и да чујемо неке добре предлоге како да унапредимо рад министарства, али и читавог научног екосистема. Треба да уложимо додатни напор у сарадњу науке и привреде и развој иновација у нашој научној заједници. Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији игра кључну улогу у овом контексту. Поносни смо на резултате које постижу институти досад укључени у овај пројекат, њих осамнаест, и улажемо максималан напор да их подржимо да постану модерни институти који могу да се мере са водећим институтима у Европи и свету.

На коjе начине се промовише наука и пружа подршка младима натпросечно заинтересованим за науку?

Промовисање науке и подршка младим, талентованим умовима представљају кључне стубове будућег развоја науке, и Влада Републике Србије посвећена је стварању стимулативног окружења кроз Центар за промоцију науке и Фонд за младе таленте, који представљају две кључне институције у овом контексту.

Центар за промоцију науке води не само кампање и догађаје који популаризују науку, већ и различите образовне и истраживачке пројекте. Он служи као важан мост између научне заједнице и јавности, обогаћујући дијалог о значају науке у нашем друштву.

Фонд за младе таленте, са својом мисијом подршке нашој најталентованијој деци у образовању и истраживању, пружа значајне стипендијске програме од средњошколаца до студената у земљи и иностранству. Ова инвестиција је улагање у будуће научнике, уметнике, спортисте, лидере који у блиској будућности треба да буду стубови развоја наше земље.

У чему се понајвише огледа исправност одуке да се издвоји посебно министарство надлежно за науку? Шта сте успели да урадите, покренете, промените за релативно кратко време откако сте ресорна министарка?

Формирање посебног министарства за науку је инвестиција у будућност и порука да је наука битна и препозната као важан фактор у даљем развоју нашег друштва. На челу министарства радила сам на унапређењу окружења у коме иновације и научни развој треба да заиста постану релевантни. Велики инфраструктурни пројекти попут БИО 4 кампуса, проширења капацитета научно-технолошких паркова, разрешења питања финансирања науке и плата научника, дигитализације у виду креирања портала е-наука, е-иновације, е-таленти и портала отворене истраживачке инфраструктуре, као и стварање нових програма за развој иновација заиста су нам били приоритети. Поред тога, у Уједињеним нацијама смо успели да обезбедимо подршку за изгласавање резолуције Међународна декада наука за одрживи развој, што сматрам изузетним успехом наше земље, односно науке на међународном нивоу.

Да ли бисте се радије вратили у лабораторију или довршили започете послове на челу министарства којим руководите и шта ће вам бити приоритети уколико добијете нови мандат?

Поносна сам на досадашња постигнућа и уверена да ће Србија наставити даље да напредује. Одувек сам била предана науци, и у лабораторији, и као директор института, а имала сам, и имам част да већ више од годину дана обављам функцију министра задуженог за науку. Да ли ћу и у новом сазиву Владе Републике Србије бити министар, мање је важно – важније је да смо поставили сигурне темеље да наука у Србији настави да напредује и да добије заслужено место у нашем друштву.