Држава да лобира за привреднике

Како политика и бизнис често ходају руку под руку, српски привредници очигледно не могу без лобирања државе и јаких домаћих институција да начине веће помаке на подручју бивших југословенских република.

Досадашњи државни потези су прилично млаки и неплански, каже Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна испитивања. Овдашње институције и Привредна комора Србије морају да имају осмишљен план и много агресивнији наступ.

– Треба да се угледамо на Италију и Немачку које стратешки размишљају. Немачка канцеларка није пропустила прилику да пита председника Бориса Тадића зашто телевизијска кућа РТЛ није ушла на српско тржиште – наводи Ђоговић.

Заблуда је да све треба препустити тржишту, сматра он. Домаће тржиште је уско и не обезбеђује довољно раста и развоја, и баш зато држава мора да се укључи да приватници не би сами тражили заобилазне путеве.

– Треба укључити људе из јавног живота и спорта који су познати изван наше земље и који су препознатљиви на тржиштима која желимо да освојимо. Не видим разлог зашто их не бисмо ставили у функцију привреде, укључили у маркетиншке кампање, кад то ионако радимо код куће –предлаже Ђоговић.

Без обзира на то што је Мирослав Мишковић са говорнице из подгоричког „Делта ситија” поручио да ће српски привредници бриселској администрацији, буквално речено, пријавити комшије који се затварају пред српским капиталом, Дејан Јововић, саветник у Привредној комори Србије за регионалну сарадњу, сматра да је прави пут за њих жалба комитету Цефте јер су се све потписнице споразума (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска Македонија, Албанија и Молдавија) о слободном протоку робе, услуга и капитала обавезале на то да све компаније без изузетка имају једнак третман и приступ региону.

Владине институције су према Ђоговићевом мишљењу те које треба да направе одређени притисак и упозоре Брисел на затвореност појединих тржишта у региону.

– Неприхватљиво је да Хрватска и Македонија, кандидати за чланство у ЕУ, али и Словенија, као чланица, стварају баријере за капитал који долази из Србије. Ту нешто није у реду и тим проблемом Брисел мора да се позабави. Ако на тој адреси не може ништа да уради, треба се обратити Суду за људска права у Стразбуру – истиче Ђоговић и наглашава да би Привредна комора Србије и владине институције, као продужена рука државе, морале много јаче да лобирају.

– Привредна комора осим билатералних сусрета са делегацијама суседних држава учествује на Цефтиним форумима и тамо расправља о проблемима који тиште привреднике из региона. Један од таквих скупова управо се одржава у Босни а тема су нецаринске препреке које ометају трговину. Када укрстимо мишљења привредника и закључке форума направићемо пресек стања и шаљемо га надлежним министарствима и влади – одговара саветник за регионалну сарадњу на питање шта Привредна комора предузима на уклањању баријера за српске привреднике.

Држава је, са друге стране, кажу у Министарству економије и регионалног развоја, Уредбом о условима и начинима интернационализације привредних друштава предвидела доделу бесповратних средства домаћим привредним друштвима финансирањем активности у циљу повећања конкурентности, промоције и излагања робе и услуга намењених извозу, истраживању страног тржишта, учешћу на међународним сајмовима, дизајн новог паковања, израду новог промотивног материјала и рекламирање у страним часописима.

Влада је, подсећају, усвојила и стратегију повећања извоза са конкретним активностима и мерама које ће утицати на повећање извоза наших производа.

Они, као и Привредна комора Србије, указују да наше компаније које имају проблеме у наступу на тржиштима земаља, чланица Цефте, треба да их доставе томминистарству, како би се у билатералним, а касније и пред телима Цефте  отклониле препреке. 

Иначе, у оквиру дела Цефте који се односи на инвестиције,  све стране су се, подсећају, обавезале да ће створити и одржавати стабилне, повољне и транспарентне услове за инвеститоре, дозволити инвестиције у складу са својим законима, осигурати једнак третман, заштиту и сигурност  свих инвестиција, да неће уводити мере које подразумевају дискриминацију у погледу оснивања фирми…

На питање – шта конкретно Министарство економије и регионалног развоја чини како би се домаћим привредницима помогло да наступе на суседним тржиштима кажу да учествују у закључивању билатералних и регионалних споразума о трговинској и регионалној сарадњи, као и заштити инвестиција, што је основа за унапређење те сарадње.

 Они даље набрајају да су последњих година активирали или основали институције и агенције које се баве промоцијом, осигурањем или финансирањем извоза наших предузећа (СИЕПА, АОФИ, СМЕКА, Фонд за развој РС).