Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Препознатљива боја новца

Не можемо се похвалити улагањем капитала у македонску привреду, с којом остварујемо одличну трговинску сарадњу
Препознатљива боја новца

Скопље – О привредним приликама у Македонији постоје два потпуно супротна мишљења:са једне стране, владина слика о њима је беспрекорна,док је, са друге стране, та иста слика каквом јеприказују опозиција, независни економски експерти и званичне статистике – катастрофална. Истина је, међутим, негде на средини.

Колапс светских финансијских токова, који већ дуже траје и који македонска влада игнорише тврдећи да је „све под контролом”, проузроковао је разумљиву реакцију експерата, чија страховања је, ваљда по инерцији, потврдио и Државни завод за статистику саопштивши да је трговински дефицит Македоније у првих девет месеци ове године премашио две милијарде долара.

У поменутом периоду Македонија је у иностранство извезла робу у вредности од 1,68 милијарди долара а увезла производе у вредности од 2,83 милијарде долара. У обе релације највећи македонски партнери су земље ЕУ и земље западног Балкана.

Најновија статистика показује да су главни партнери Македоније у трговинској размени Србија, Немачка, Русија, Грчка и Бугарска, а износи 50 процената од укупне размене са иностранством. Занимљиво је да у свим статистичким извештајима, од осамостаљења до данас, Република Србија слови за првог партнера у привреди.

Овогодишња трговинска размена са северним суседом износи 974 милиона долара. Македонија је у Србију извезла робу у вредности од 543 милиона долара а увезла робу вредну 400 милиона долара и у тој размени остварила суфицит од 173 милиона долара.

У својој кампањи „Сарађујете са суседима” Привредна комора Македоније је, представљајући македонско-српске привредне релације, навела да је у неколико прошлих година партнерство са Србијом „тешко” 4,2 милијарде долара, као и да је 2007. забележена највећа вредност трговинске размене – 807,7 милиона долара или 13,1 посто од укупне размене са иностранством.

Тај однос у привредној сарадњи са осталим републикама некадашње СФРЈ готово је занемарљив.Тако, на пример, размена са Хрватском и Босном и Херцеговином не премашује 100 милиона долара и мања је у односу на размену са Косовом. Ништа боља није ни статистика у размени са Словенијом. Македонија је из Словеније увезла робу у вредности од 86 милиона долара а извезла робу вредну 57 милиона долара.

Размена са Косовом је у сталном порасту и у обе релације износи 174 милиона долара, док је размена са Црном Гором, скојом Македонија има „ванредно добре односе”, готово занемарљива. Износ укупне размене износи 17,7 евра од чега на извоз у Црну Гору отпада 15,7 милиона евра.

Подробнијом анализом података трговинске размене између Македоније и других федералних јединица бивше Југославије и садашње размене са њима као новим независним балканским државама, недвосмислено потврђују исти однос. Србија је и некада а и данас први македонски привредни партнер.

Тај однос је, међутим, нарушен у вредности инвестиција тако што је Словенија, после Грчке највећи страни инвеститор у Македонији. Према најновијим подацима, у Македонији послује 100 словеначких фирми од којих оне највеће: „Крка”, „Лек”, „Горење”, „Дрога Колинска”…

Србија се не може похвалити улагањем капитала у македонску привреду пре свега због некоректног понашања македонских власти које су, без нужног објашњења, ускратиле покушај „Делте” да инвестира у Скопљу, као и осталим регионима у Македонији. Занимљиво је да је влада премијера Груевског поништила договор о инвестирању који су представници српске компаније потписали са претходном владом, са Владом Бучковским на челу.

Ни удео САД – које слове за кључног партнера Македоније када су посреди међународни односи, а које овде имају чаки своју Привредну комору – у трговинској размении инвестицијама у Македонији није занемарљив. На јучерашњем заседању те коморе амбасадор Филип Рикер је опет обећао да ће се –у својој земљи –лично заузети за позитивну презентацију услова које Македонија пружа страним инвеститорима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.