Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Највиши трошкови, најслабији резултати

Највиши трошкови, најслабији резултати

У поређењу с других пет богатих земаља – Аустралијом, Канадом, Немачком, Новим Зеландом и Великом Британијом, Американци стоје много лошије када је реч о бризи државе и њеним ефектима за њихово здравље, показали су резултати истраживања једне цивилне организације за напредак здравствене заштите из Њујорка.

"Амерички здравствени систем је најскупљи на свету, али компаративне анализе стално показују да САД заостају у резултатима по пет главних критеријума – квалитету, доступности, резултатима, праведности и јавном здрављу", истиче се у закључцима истраживања.

Сједињене Државе су једина земља у истраживању која нема универзално здравствено осигурање, што је делимично објашњење за лоше резултате у категоријама доступности и праведности здравственог система, сигурности пацијента и укупних резултата националног здравства.

Истраживање лекарске праксе такође је показало да САД заостаје у прихватању информационе технологије и коришћењу медицинских сестара за побољшање здравствене неге хроничних болесника.

На првом месту истраживања квалитета здравственог система је Немачка, а следе Велика Британија, Аустралија, Нови Зеланд и Канада.

Трошкови здравства по становнику највиши су у САД – 6.102 долара у 2004. години, док су у Немачкој 3.005 долара, у Канади 3.165, на Новом Зеланду 2.083, у Аустралији 2.876 и Великој Британији 2.546 долара.

У здравственом систему у САД-у око 45 милиона људи уопште нема здравствено осигурање, према проценама владе из 2005. Питање увођења универзалног здравственог осигурања, које је стандард у развијеним земљама, постало је важна тема политичких кампања у САД-у, укључујући и садашњу кампању за председничке изборе 2008. године.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.