Неизвесно ослобађање талаца
Бошко Јакшић
Суочен са слабашном перспективом да ће упркос појачаним операцијама у рату који улази у четврти месец у догледно време уништити Хамас, премијер Бенјамин Нетанјаху је под растућим притиском незадовољне и нестрпљиве израелске јавности која захтева ослобађање више од стотину талаца што их држи палестински Хамас.
Решење талачке кризе, које би било пропраћено прекидом ватре, очекује и администрација у Вашингтону покушавајући да спусти тензије по региону увећане последњих дана америчким нападима на проиранске групе широм Блиског истока. Државни секретар Ентони Блинкен пети пут је у региону од избијања рата 7. октобра.
Американци, Египат и Катар посредују око услова које Израел и Хамас постављају за ослобађање талаца. Иако обе стране покушавају да избегну да буду оптужене за торпедовање договора, нови споразум још није финализован, па посредници обилазе спратове у каирском хотелу, пошто су представници Израела и Хамаса одбили да буду у истој просторији.
Споразум предвиђа примирје од најмање четири месеца. У првој фази прекид ватре би симболично трајао 35 дана – један дан за сваког ослобођеног таоца, пре свега жене, старије и болесне. Ослобађање стотинак преосталих талаца у другој фази трајало би по истом принципу, што значи најмање стотину дана. Тачан број талаца није познат, а израелска војска тврди да је од њих 136 најмање 30 у међувремену умрло.
Први корак према договору учињен је почетком прошле седмице у Паризу, када су посредници, без присуства Хамаса, Израелу уручили верзију договора која представља оквир сложених механизама размене талаца за Палестинце у израелским затворима. Понуда је прослеђена и Хамасу. Почетни оптимизам је спласнуо. Утисак је да се двема странама не жури.
Милитанти очекују чвршће гаранције да ће се Израел повући из појаса Газе и да ће се прекинути рат у којем је страдало више од 27.000 Палестинаца, махом жена и деце. Палестинци се надају да ће Блинкенова мисија успети и да ће се тако прекинути израелски напади на последње уточиште Палестинаца на југу појаса Газе, на граници према Египту.
Не жури се ни Нетанјахуу, који понавља да није спреман на паузе у рату све док Хамас не буде уништен. Премијер је суочен с поделама у ратном кабинету, а посебно је под притиском екстремних религиозних националиста, који су против било каквих уступака „терористима”.
Блинкен ће током турнеје, која га после Саудијске Арабије води у Египат, Катар, Израел и на окупирану Западну обалу, покушати да оствари барем неке делове онога што се зове „Бајденова доктрина”: договор о таоцима, нову управу у Гази која би довела Палестинску управу из Рамале, обнову преговора о палестинској држави и нормализацију односа Израела и Саудијске Арбије.
Министар унутрашње безбедности Итамар Бен-Гвир је уочи Блинкеновог доласка додатно отежао премијерову позицију пошто је критиковао председника Џозефа Бајдена и отворено подржао његовог очекиваног ривала на изборима, бившег председника Доналда Трампа.
Нетанјаху би да избегне колизиони курс с ултрадесним крилом његове коалиције, где подсећају на споразум из новембра, када је 105 талаца ослобођено у замену за пуштање 240 Палестинаца из израелских затвора. Министар енергије Ели Коен констатује: „Овог пута они траже много више, а цена би могла да буде десетоструко већа него прошли пут”. „Такав споразум даје кисеоник Хамасу”, тврди министар Бен-Гвир.
Нетанјахуови коалициони партнери једино решење виде у наставку војних операција и условљавању хуманитарне помоћи. Премијер има своја три услова: „Не можемо да допустимо прекид рата – покренули смо га до колапса Хамаса, не можемо да допустимо ослобађање хиљада терориста – то је чињеница која нам је свима јасна, и не можемо да допустимо да ИДФ напусти појас Газе”.
Талачка криза је најосетљивији и најозбиљнији тест премијеру који се за своју политичку будућност бори на неочекивано великом броју фронтова: с породицама талаца које свакодневно демонстрирају, с војним естаблишментом и опозицијом у ратном кабинету, с коалиционим партнерима који прете да ће оборити његову десничарску владу уколико крене у компромисе.
Нетанјаху је показао да су му изнад свега сопствена судбина и опстанак коалиције, али би под притиском породица талаца, јавности, војних врхова, Америке и медија можда могао да попусти – ако претходно нађе жртвеног јарца.
Пошто себе сада представља као усамљеника који је 15 година упозоравао на опасност од Хамаса, покушаће да одговорност свали на начелника Генералштаба Херцла Халевија и Ронена Бара, шефа цивилне обавештајне службе Шин Бет. Потом ће на ред доћи други.
У оваквим околностима Блинкена несумњиво најтежи разговори очекују у сусрету с израелским премијером.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


