Ехо ваљевских вибрација

Ваљево – Пријатна атмосфера, квалитетан звук, много позитивних вибрација, тенденција и порука и, надасве, задовољна публика, само су нека од обележја 24. по реду Ваљевског џез фестивала одржаног прошлог викенда у граду на Колубари. На њему је учествовало 12 џез бендова и оркестара из Србије, Аустрије, Немачке, Италије, Словеније и САД са преко 200 музичара.

Ни овог пута није изостала ваљевска „подвала”, али у позитивном смислу, па је тако публика мога да чује у улози изванредног џезера и једног рокера а све време трајања фестивала две сцене овдашњег Дома културе биле су под правом „окупацијом” младих музичара што је постала једна од специфичности овог фестивала.

На Ваљевском фестивалу нема дељења награда и жирирања, али и поред тога општи је утисак и оцена да су сви учесници наступали са огромном инспирацијом уз добру музику поклањајући публици и душу и срце. Тиме се још једном потврдило да су џезери истински заљубљени у, како неко примети, ваљано Ваљево.

Аплаузи и овације на отвореној сцени била су редовна појава на фестивалу, али публика је нешто више била на ногама док су свирали: квинтет Мише Тодоровића из Минхена, квартет „Баобаб ансамбл”из Италије предвођен великим џез бубњаром Владимиром Костадиновићем, док су снажан утисак оставили и бендови „Мики Ли” из Аустрије, „Нејша”из Словеније, бенд Васила Хаџиманова и наравно Биг Бенд РТС-а.

Изненађење треће фестивалске вечери свакако је био наступ бенда Васила Хаџиманова, који је ваљевској публици представио нови албум под називом „Три”, а потом је, у њиховој пратњи наступио, у својству џез солисте, легендарни рокер Дадо Топића

– У мом репертоару постоје неке песме које су џез, али које у својим наступима до сада нисам изводио. У Ваљеву ми се указала прилика да то учиним први пут и то уз пратњу елитних музичара. То је био и остао мој велики иазазов и стремљење тако да није искључено да за пет до десет година постанем истински џезер – казао је за наш лист Дадо Топић.

Први пут, после редовног учешћа, ове године фестивал није отворио препознатљивом џезерском химном „Ваљевска подвала” Биг Бенд РТС-а. То нису могли због заузетости оркестра, који је пуном саставу дошао на завршно вече фестивала.

– Нама је увек било велико задовољство и част да наступамо на Ваљевском џез фестивалу. Он је један од ретких на нашим просторима који без прекида траје 24 године. Моје колеге и ја препознали смо његову невероватно упорну мисију на подржавању и пропагирању културе џеза који као својеврсна музичка и животна филозофија не прави разлику између метропола и привинције. Ваљевцима свака част, посебно због „гурања” у ватру великог броја младих музичара, што је гаранција да ће се овај фестивал одржати и у наредних 50 или 100 година – оцена је Ивана Илића, диригента Биг Бенда РТС-а.

Веће приче о Ваљевском џез фестивалу, засигурно, не би било да иза овог својеврсног културно-музичког пројекта не стоји његов оснивач и уметнички директор врсни саксофониста Јован Маљоковић. Без Јове, није то само наше мишљење, све би било другачије, а можда џеза у Ваљеву не би ни било. Њему није једино стало да се нешто организује и деси, већ да се и памти. Што дуже и у лепшем сећању.

– Рећи ћу кратко, 24. ваљевски џез фестивал обележило је учешће врсних домаћих и иностраних музичара уз висок квалитет програма. После свега никога не треба да чуди због чега овај фестивал има тако висок рејтинг и због чега џез музичари радо долазе у Ваљево. Али, нису ово наши крајњи домети, јер је све ово до сада, на известан начин, било загревање пред велики јубилеј, 25. година фестивала, који ће бити истински музички спектакл не само за Ваљево, већ целу Србију – поручио је Маљоковић.

Овај кроки 24. ваљевског џез самита завршићемо речима Радована Мишовића, водећег техничара и тонског сниматеља Радио Ваљева, чија је установа на тракама и савременим носачима звука снимила све досадашње учеснике фестивала.То је, безмало, три дана изванредне музике од Лале Ковачева преко Рада Миливојевића, Стјепка Гута до Горана Потића и Васила Хаџиманова и других. Џез је, каже тонац Мишовић, пре свега дружење. А то дружење значи и нешто сутра које гарантује извесно прекосутра...

Будо Нововић