Породична предузећа често угрожена приликом смене генерација

Због тога што власници малих и средњих предузећа често немају коме да повере управљање фирмом, а готово трећина њих има најмање 60 година и тражи наследника, многи се одлучују да угасе своја предузећа. До краја ове године, како преноси ДПА, у Немачкој, рецимо, то планира да уради 97.000 предузетника. Удео оних који траже некога ко би преузео вођење њиховог пословања скочио је са 35 одсто на 41 проценат у протеклих шест година, показало је ново истраживање немачке државне развојне банке КфВ. Притом, очекује се да ће се проблем само погоршати. Разлог су демографске промене због чега се повећава и број старијих предузетника који размишљају о потенцијалном наследнику.

Када је реч о Србији, породичне фирме као окосница српске привреде показале су да могу ефикасније да раде од великих компанија, али и њихово постојање може бити угрожено приликом смене генерација. Тај део српске привреде данас се суочава с великим изазовом – како и коме пренети управљање великим, средњим и малим компанијама с генерације оснивача? Да овај процес није једноставан, потврђује и статистика из развијених земаља с дугогодишњом традицијом у наслеђивању – процес се успешно заврши у 35 до 40 одсто случајева, што значи да су у великом броју угрожена и радна места.

Како подсећа Борис Вукић, један од највећих експерата за породичне фирме у региону, регионални директор за развој породичних компанија АСЕЕ, према критеријумима ЕУ и статистичким подацима из 2020. године, у Србији је било 37.300 ДОО чији власници имају више од 55 година.

– Од 2015. дотад тај број је порастао за око 5.000. У њима је запослено око 265.000 људи, што је трећина од укупног броја запослених у приватном сектору. Остварују и око 30 одсто прихода на целом тржишту Србије, али улазе и у зону ризика успешности транзиције – истиче Вукић.

У прелазном периоду наследницима и оснивачима треба да помогну сви, па и држава, сматра Вукић.

– Може да покрене кампању за јачање свести власника предузећа од 55 и више година старости о комплексности бизнис трансфер процеса, уведе статистичко праћење породичних предузећа у Србији, суфинансира програме подршке усмерене на јачање капацитета породичних предузећа за успешан генерацијски трансфер... – набраја он, подсећајући да је код нас број бизнис трансфера занемарљив да бисмо могли још да извлачимо статистички валидне закључке.

– За разлику од света, код нас је све „драматичније” јер нам се генерацијска транзиција дешава први пут након Другог светског рата. Важно је увек имати на уму: циљ генерацијске транзиције је да компаније буду боље и веће него што су биле док су их водили оснивачи, а да се истовремено минимизира конфликт међу члановима породице око посла – објашњава Вукић, закључујући да ће године показати хоће ли Србија поправљати или кварити светску статистику која се спомиње око породичних компанија.