Импровизација – јединствени квалитет џеза

Исте вечери када и чувена Патриша Барбер, нашој публици у Задужбини Илије М. Коларца, у оквиру Београдског џез фестивала, представиће се млади израелски пијаниста и композитор Јарон Херман са својим тријом. Музичар, кога критичари напросто обожавају, свираће у недељу, 26. октобра.

У интервјуу за „Политику” Јарон Херман каже да су му пријатељи испричали најлепше ствари о Београдском џез фестивалу.

О томе шта публика може да очекује од његовог првог гостовања у нашем граду, прича:

– Тешко је речима описати моју музику, али рекао бих да ћемо покушати да свирамо потпуно отворену форму џеза. Свирамо под великим утицајем историје џеза, али остављамо и доста простора за импровизацију и утицаје који долазе изван џеза – из попа, класичне музике… Наш репертоар је веома широк. Свирамо моје композиције, џез стандарде, али и нумере групе „Полис”, Скрјабинов Прелудијум… Не желимо да се ограничавамо. Импровизација је увек присутна у нашој свирци, јер је она јединствени квалитет џеза.

Многи су музичари и композитори утицали на рад Јарона Хермана. Један од разлога што је почео да свира клавир био је, како признаје, Кит Џерет.

– Он је био први прави музички шок за мене. Онда сам преслушао целу историју џеза. Пошто сам одрастао током осамдесетих, као и већина тинејџера, слушао сам поп и рок музику. Велики сам фан Бјорк, групе „Рејдиохед”…

Клавир је почео да свира са 16 година. Признаје да је то помало касно, али не и прекасно. Клавир је учио да свира посебном методом.

– Та метода је уникатна и користи је професор Офер Брајер. База ове методе је у математици и другим дисциплинама, потпуно супротним од оних које се користе на конзерваторијумима где се уче само технички аспекти извођења музике. Овде је акценат на личној еволуцији и покушају да се сруше све границе које нас лимитирају да будемо креативни. Ту има психологије, упознајеш и откриваш себе, своје страхове…

Иако је добио стипендију за Беркли колеџ, ипак је одлучио да то није за њега. Желео је, како каже, да буде у средини која „не личи на фабрику”.

– Није ми се свидео начин рада на Берклију. Али, тако је то ваљда када си млад. Желиш да будеш бунтовник, да све критикујеш, али не жалим због тога.

Херман живи и ради у Паризу. После Берклија отишао је у Њујорк и ту провео неколико месеци. Да би продужио визу за САД, морао је преко Париза да се врати у Израел.

– Када смо слетели у француску престоницу, имали смо проблема са авионом. Понудили су да ми плате хотел и лет дан касније. Наравно, желео сам да видим Париз и отишао сам у један џез клуб, где је био џем сешн и засвирао сам са француским музичарима. Били су одушевљени мојом свирком и понудили су ми да свирам на њиховом следећем концерту. Требало је да останем још недељу дана у Паризу, али то се продужило на шест година. Још увек не знам да ли ћу се вратити у Израел.

Многи магазини су прошле године Херманов албум „Time for everything” прогласили најбољим, а његов трио најексплозивнијим. О значају награда и добрих критика, наш саговорник на крају прича:

– Што више о теби причају у медијима, већа је шанса да људи чују твоју музику. Зато је то битно за уметнике. Али, осећам да имам још много тога да урадим и сваког јутра се будим са мишљу да морам да будем бољи.