У славу блуза

Каријера Џонија Винтера траје више од 40 година. У том периоду он се истакао као један од најутицајнијих блуз музичара свих времена, освојио прегршт награда и признања, и кроз све ове године задржао статус музичког бунтовника и ексцентрика. Београдска публика биће у прилици да ужива у Џонијевом концерту 28. октобра у „Сава центру”, присећајући се неких од блиставих момената из његовог опуса.

Џони Винтер је, по много чему, особа која је у свету музике допринела афирмацији блуза на један нов, свеж и рекло би се, бунтовнички начин. Винтер је, такође, један од великана савремене музике који је током своје плодне каријере разбијао предрасуде о томе да је квалитетан блуз готово по правилу „резервисан” за црнце. Гитариста, певач, текстописац, продуцент… укратко – комплетан аутор.

Рођен је 23. фебруара 1944. у месту Бумонт, у југоисточном Тексасу као Џон Досон Винтер III. Старији син Џона и Едвине Винтер уз свог брата Едгара још одмалена је показао велико интересовање за музику. У формирању његовог укуса значајно су допринели и сами родитељи, с обзиром на то да се у њиховој кући одувек пратио тренд у тадашњој џез и блуз сцени САД. Џони је почео да наступа још као средњошколац, на многобројним локалним концертима и школским приредбама, а прво ТВ појављивање доживео је у дечјој емисији на локалној ТВ станици. Ране године његове каријере биле су обележене честим заједничким наступима са млађим братом Едгаром. Већ у то време Винтер открива своју љубав према блузу. Инспирисаност легендама тадашње сцене као што су Би Би Кинг, Мади Вотерс и Боби Бленд трасирала је Винтеров музички пут. Џони никад није био фасциниран стереотипним извођењем блуза, већ је осећао потребу да у њега уведе елементе осталих музичких стилова, посебно рокенрола који је своју експанзију доживљавао у педесетим и нарочито шездесетим годинама двадесетог века.

Крај шездесетих може се описати као златни моменат Винтеровог пробијања у сам врх светске блуз елите. Паралелно са изласцима чак три његова албумау току 1969. године – „The Progressive Blues Experiment”, „Johnny Winter” и „Second Winter”, Џони учествује на многобројним концертима и фестивалима. Његов рад, инвентивност и хиперпродуктивност нису могли проћи незапажено. Једна од првих позивница да наступи на легендарном „Вудсток” фестивалу стигла је управо на адресу Џонија Винтера. Прегршт хитова, интересантни концерти и сјајан наступ на „Вудстоку” представљају низ његових бриљантних потеза у том периоду.

Урбане легенде у вези са његовом појавом и каријером у том периоду Винтер је углавном био приморан да демантује. Прва од њих је она у којој је Винтер окарактерисан као добар пријатељ и близак сарадник Џима Морисона. „Не, никад нисам свирао са Џимом. Штавише, мислим да Џима никад нисам ни упознао”, одговарао је Винтер на питања новинара раних седамдесетих. Такође, супротно нагађањима неупућених фанова у том периоду, његово презиме Винтер (на енглеском језику „зима”) није псеудоним, нити алузија на његову албино пут, већ право п