Обезглављени хероји

Крагујевац – "Велики школски час", комеморативна свечаност у знак сећања на невине жртве нацистичког терора, и ове године се одржава у Шумарицама, на месту где су немачке окупационе трупе 21. октобра 1941. убиле 2.796 Крагујевчана. Међу стрељанима је био 261 средњошколац, 40 дечака узраста од 11 до 15 година, а најмлађи, Драгиша Николић, имао је 11 година и 11 месеци. Ова стравична одмазда уследила је након догађаја у месту Думача, недалеко од града, где је 16. октобра, у заједничкој акцији четника и партизана, убијено девет и рањено 27 војника Трећег рајха.

Три године касније, по протеривању окупатора из града, припадници партизанских јединица на челу са официрима Озне, у акцији која је трајала месецима, у кругу фабрике оружја, код погона "Капислана", побили су око три хиљада највиђенијих Крагујевчана, професора, трговаца, занатлија. Тачан број стрељаних "сарадника окупатора" још није утврђен. Њима у спомен је 2001. године код "Громовића улаза" у "Заставу" постављен споменик, а од 2004, сваког 20. октобра, на том месту за жртве револуционарног терора служи се молебан.

Због овог стравичног злочина, као и због свега што су комунистичке власти урадиле у годинама после рата, многи Крагујевчани се и данас питају ко су били ти ослободиоци и да ли је град 21. октобра 1944. заиста ослобођен. Одговор на ово питање можда је, несвесно, дат кроз натпис на табли која је, после победе опозиције над Милошевићевим режимом, постављена у холу Скупштине града. На табли пише: "После више од пет деценија тоталитарне комунистичке власти 25. 12. 1996. градску власт преузимају удружене демократске странке коалиције ’Заједно’".

Голи постаменти

Крагујевачки историчар Станиша Бркић, кустос у Спомен-музеју "21. октобар", аутор недавно објављене књиге о шумаричким жртвама "Име и број", сматра да се кроз ова три описана догађаја може сагледати цела ратна и послератна историја Крагујевца која је, како каже, била обележена "наслагама лажи базираних на идеологија победника".

– Четврт века радио сам на књизи о шумаричкој трагедији. Толико ми је требало да демистификујем наслаге лажи о броју стрељаних. У Шумарицама није убијено седам хиљада, већ 2.796 људи. Они имају своје име, датум и место рођења. Број жртава комунистичког терора се, међутим, не зна, а реч је, такође, о невиним жртвама. Ти људи нису били никакви сарадници окупатора – вели Бркић.

Према његовом мишљењу, искривљавања и прикривања историјских чињеница довело је до разумљиве реакције Крагујевчана, који су се током деведесетих година прошлог века обрушили на присталице Милошевићевог режима. У томе је, каже Бркић, било више стихије него организоване акције, што је, напомиње, довело и до скрнављења неких антифашистичких обележја.

– У Шумарицама није оштећена ниједна хумка, јер у њима почивају невине жртве, људи страдали на правди бога. У Великом парку су поскидане бисте народних хероја, јер су ти људи били представници једне идеологије. Свако обележје које дефинише само идеологија, а не стваран лик и дело појединца, не може бити дугог века – каже овај историчар.

Наиме, у крагујевачком Великом парку, у Алеји народних хероја, од 25 бисти партизанских и комунистичких бораца свега четири су на својим местима. Недостају бисте Моме Станојловића, Станислава Сремчевића, Мирка Јовановића, Душана Петровића Шанета, Светозара Драговића Тозе... Међутим, нема ни бисте Милоја Павловића, директора крагујевачке Гимназије, који је стрељан у Шумарицама заједно са својим ђацима.

Чиста истина

После 2000. године у Крагујевцу су промењена имена многим трговима и улицама, најчешће на уштрб комунистичког дела антифашистичког покрета. Углавном су им враћена предратна имена или су им додељени називи по угледним Крагујевчанима или знаменитим личностима из српске историје.

Некадашња Вељка Влаховића и Боже Петровића сада носи име кнеза Милоша, Миљка Тошића је преименована у Гружанску, Душана Дугалића у Илије Коловића, ЈНА у Кнез-Михаилову, а трг Авноја сада је Трг слободе. Ту су још Кнеза Данила, Милете, Илије Вукомановића, Милана Другог Обреновића...

– Није добро што се тако ради. Не треба брисати прошлост. Град се шири, па би било места и за нове улице и за нове називе. Оно што је потврђено као вредност, посебно кад је реч о партизанском антифашистичком покрету, није требало дирати – сматра председник крагујевачког Субнора Живомир Смиљковић.

Према његовом мишљењу, многе ствари које су се дешавале током деведесетих и после 2000. последица су "зле намере новог светског поретка".

– Изједначавање четничког и партизанског покрета не признајем. Све је то последица једне еуфорије под налетом таласа глобализма, а ја сам, у суштини, против капитализма – вели Смиљковић.

Председник крагујевачког огранка Субнора сматра да "историјске ствари коначно треба рашчистити", како би "истина напокон избила на видело".