Што смо могли ми, то не смете ви

Протекли избори су на површину избацили нове, лицемерне наративе опозиције коју предводи Ђилас. Тај наратив, мото прогласоваца и ђиласоваца је – што смо могли ми (док смо били на власти), то не смете ви (СНС, Вучићу)! Тај део опозиције покушава да наметне двоструке аршине на више нивоа, надајући се да су сви доживели амнезију, и да се не сећају да то што ђиласовци и прогласовци сада забрањују СНС-у и председнику Вучићу, да су то они радили док су били на власти. Та три лажна и лицемерна наратива опозиције се тичу, прво, питања легитимитета власти добијене на изборима, друго, питања ко може а ко не може бити у називу неке листе, и треће, ко сме а ко не сме учествовати у изборној кампањи.

Ђиласова листа СПН тврди да је победила у Београду са 43 од 110 одборника (?) и оспорава легитимитет и легалитет победе СНС у Београду. После избора 2023. СНС и СПС имају 54 одборника и подршку још два одборника опозиције. Легалитет није споран. СНС и СПС сами кажу да подршка два одборника опозиције није довољна за потпуни легитимитет. СНС и СПС исправно кажу да би легитимитет био потпун да цела листа „Ми – глас из народа” пружи подршку, а не само два њихова одборника. Председник Вучић је подсетио да Ђилас 2008. није имао већину у Београду, већ су већину имали СРС, СПС и ДСС, који су потписали и Споразум о формирању власти у Београду. Та већина је била и легална и легитимна. Ђилас и Тадић су преиначили вољу грађана и формирали легалну, али не и легитимну власт са СПС-ом. Листа ДС је 2008. имала 45 мандата, у односу на данашњих 49 мандата листе СНС-а. На изборима за Скупштину града Београда 2012, ДС, тј. Ђиласова листа, опет није имала већину за формирање власти, због тога што је освојила 50 одборника. Ђилас је на легалан, али не и легитиман начин успео да формира власт у Београду са СПС-ом 2012. године. Та власт је трајала само годину дана, и онда је 2013. године успостављена и легална и легитимна власт СНС, СПС и ДСС, у Београду, која је много боље и јасније репрезентовала став грађана изражен на изборима. СНС и Вучић четири пута глатко побеђују у Београду од 2014. СНС и Вучић поседују много више легалитета и легитимитета на изборима, него што су ДС и Ђилас икада имали!

Највећи аргумент у корист легалитета и легитимитета, поред чистих победа СНС-а на сјајно организованим поштеним изборима, резултати су председника Вучића и СНС-а у Београду. Просечна месечна зарада у Београду 2012. била је 452 евра, а у августу 2023. је 930 евра! Плате у Београду у Вучићево доба више него двоструко су веће него у Ђиласово доба. У Београду власт СНС-а гради метро. Власт СНС-а је у Београду решила полувековну рак-рану – депонију у Винчи, изградњом Центра за управљане отпадом у Винчи, санацијом старе депоније, изградњом енергане која производи део енергије потребне Београду. Изграђена је Обилазница око Београда. Изграђен је низ болница и домова здравља. Београд ће бити домаћин пројекта „Експо 2027”. Чак је загађење ваздуха у Београду данас значајно мање него у Ђиласово доба. Тада је средња годишња вредност штетних честица ПМ 10 била 49, док је данас свега 28!

Ђиласова листа СПН и „Проглас” изнели су захтев да се забрани да Вучићево име буде на било којој изборној листи СНС-а. Ђиласова коалиција је тај захтев изнела и у Европском парламенту (ЕП). Ђиласовци и прогласовци су престрављени именом Александра Вучића. Можете замислити тек колико се плаше Вучићевих дела, уздизања Србије, напретка Србије. О њиховом лицемерју и двоструким аршинима, сведочи то да су све то што сада желе да забране Вучићу, они примењивали у називима свих листа владајуће ДС, док су били на власти до 2012. Име Бориса Тадића, председника Србије и ДС-а, било је у називу свих листа ДС-а. Ђилас, Тепић, Алексић, Бојковић, Бјелогрлић, Мајић су то подржавали. Власт ДС-а је донела пропис којим се дозвољава да име председника ДС-а и председника Србије може да буде у називу изборних листа. Захтевом да се забрани употреба Вучићевог имена, ђиласовци признају да су избори 2023. били савршени, и да је, по њима, једини проблем употреба Вучићевог имена у називу листи СНС-а!

Детињасти захтеви за уклањање Вучића са листи СНС-а, показују инфантилност и немоћ листе СПН и „Прогласа”. Ево неколико примера који доказују да је опозиција док је била власт радила исто што и СНС. ДС је на парламентарним изборима 2003. и 2007, и на локалним изборима 2004, наступила под називом „ДС – Борис Тадић”. ДС је на парламентарним изборима 2008. наступила под називом „За европску Србију – Борис Тадић”. На београдским изборима 2008, листа ДС-а се звала „За европски Београд – Борис Тадић”. Листа ДС-а на парламентарним изборима 2012. звала се „Избор за бољи живот – Борис Тадић”. Ни у једном од тих случајева Борис Тадић није био кандидат за посланика или одборника, а његово име се налазило на свим листама ДС-а!

Трећи наратив опозиције је најбаналнији и најгрубљи. Они траже да се председнику Србије Вучићу забрани учешће у изборним кампањама СНС-а. Подсетићу да је од 2004. до 2012, председник ДС-а и председник Србије Борис Тадић активно и потпуно учествовао у свим изборним кампањама ДС-а.

Поставићу питање Ђиласу, Мариники, Алексићу, Бојковићки, Бјелогрлићу и Мајићу – због чега сте недоследни, лицемерни заступници двоструких аршина. Због чега је име Бориса Тадића могло да буде на листама ДС-а, а име Александра Вучића не може да буде на листама СНС-а? Исти аршини морају да важе и за ДС и за СНС, и за Бориса Тадића и за Александра Вучића. Због чега је председник Србије и председник ДС-а Борис Тадић имао право да учествује у кампањама владајуће странке, а председник Србије Александар Вучић нема то право? Да ли двоструке стандарде заступате због тога што себе сматрате елитом, људима првог реда, а Вучића и припаднике СНС-а гледате као подљуде, грађане другог реда?

Посланик и члан Председништва СНС-а

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa