Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Слобода као света дужност

Kрајем фебруара 1804, предвођени протом Матејом и Јаковом Ненадовићем окупило се око 700 устаника који су пошли у борбу против турских завојевача
Слобода као света дужност
Помен устаницима на Бранковачком вису (Фото С.Ћирић)

Бранковина - По традицији, Месна заједница Бранковина организовала је на Бранковачком вису код Ваљева помен и полагање венаца на споменик устаницима који су пре 220 година, крајем фебруара 1804, предвођени протом Матејом и Јаковом Ненадовићем пошли у борбу против турских завојевача и угњетавача српског народа. На месту где се окупило 700 устаника спремних за битку против турског зулума створена је прва оружана војна формација српског народа на овим просторима.

Помену који су служили свештеници Епархије ваљевске и полагању венаца присуствовали су представници Колубарског управног округа, града Ваљева, Војске Србије, МУП-а Србије, политичких странака, борачких и патриотских организација.

– Осећамо енергију која је објединила слободарски дух српског народа пре 220 година под вођством проте Матеје и војводе Јакова, после сече кнезова Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина, која се десила неколико недеља раније на обали Колубаре у Ваљеву – подсетио је Виктор Мићић, заменик председника Скупштине града Ваљева.

– Тињала је скоро пет векова у српском народу жеља за слободом као свећа у чираку. На овом светом месту објединила се жеља и енергија да се Србија ослободи. Није било једноставно покренути тадашњи српски свет који је знао да ће имати велике губитке, али и свету дужност да истраје до краја. Турци су чинили велике зулуме, хтели су да затру жељу за слободом, али после сече 70 кнезова по Србији није било могуће зауставити борбу за ослобођење коју је повео прота Матеја са Јаковом са овог места – рекао је Мићић, додавши да смо дужни да памтимо, баштинимо вредности те борбе, да негујемо слободу и да никада не заборавимо да дамо свој допринос очувању државотворности и слободе у Републици Србији.

Са овог светог места покренута је велика лавина ослобођења од турске власти и устројавања савремене српске државе, поручио је протојереј Драган Јаковљевић у обраћању присутнима на Бранковачком вису. Знали су прота Матеја и војвода Јаков какву светињу бране и према томе су и кренули, свесни да ће многи од њих оставити животе у тој борби за ближње своје, додао је он.

– Многи од оних који су кренули са овог места те 1804. године нису се вратили својим домовима. Многи су следили њихов пут, кренули и ослободили Србију. И многи после њих, после 1804. и после 1813. и 1815, затим у балканским ратовима и у Првом и Другом светском рату и 1991/1992. и 1999. године, ишли су оним путевима које су утрли прота Матеја и војвода Јаков... Увек је наш народ знао какву светињу брани и није се управљао према томе каква га сила чека са друге стране – истакао је протојереј Јаковљевић, поручивши да никада нећемо заборавити света дела оних који су уградили своје животе за ближње своје и нашу државу.

Споменик на Бранковачком вису подигнут је 1954. године, на 150. годишњицу Првог српског устанка.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deda
U SVOJIM MEMOARIMA PROTA MATEJA PISE : "Бурна времена новије српске прошлости била су тесно скопчана са мојим животом ; и као што су она променљива била, тако је и мој живот био променљив. Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао ; путовао по народном послу далеке путове и код куће мирно седио и у мојој башти воће каламио ; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира ; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета . . ."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.