„Тотална одбрана” као мираз Стокхолма НАТО-у

Нордијске земље ће први пут после 500 година имати „заједничку одбрану”, поручио је шведски премијер Улф Кристерсон након што је мађарски парламент ратификовао захтев званичног Стокхолма за чланство у НАТО-у, чиме је окончана двовековна војна неутралност скандинавске краљевине.

Када Шведска, готово две године откако је заједно са Финском поднела захтев за пријем, и формално постане 32. чланица НАТО-а, алијанса ће добити чврстог антируског савезника са снажном војском која обезбеђује критичну одбрану северног крила Европе.

Северноатлантски савез ће сада, када у њему буду Финска и Шведска, добити додатну стратешку дубину, што ће значајно ојачати способности алијансе на Арктику и, пре свега, у Балтичком мору где је острво Готланд. Под НАТО командом моћна флота подморница шведске ратне морнарице постају стратешка предност од непроцењиве вредности у евентуалној одбрани Пољске и балтичких земаља.

Али ова нордијска земља са само 10,5 милиона становника и моћном војним индустријом која производи напредне војне ловце „Сааб грипен”, софистициране подморнице, самоходне хаубице „Арчер” и са „Боингом” прави авионе Т-7 „Ред хоук” за обуку америчког ваздухопловства, у „мираз” НАТО-у доноси и нови приступ националној безбедности под називом „тотална одбрана”. Реч је о концепту који умногоме подсећа на војну доктрину бивше СФР Југославије „Општенародна одбрана и друштвена замозаштита” (ОНО и ДСЗ).

У владином приручнику од 20 страница под насловом „Ако дође до кризе или рата”, грађани се упозоравају да је потребно да сви пруже отпор ако Шведска буде нападнута. А то подразумева ангажовање грађана у одбрани земље, старости од 17 до 70 година, од тинејџера, преко наставника, полицајаца до пензионера.

Овај модел одбране, који постаје занимљив и другим европским земљама које се плаше руске агресије, Шведска је допунила према плановима Финске након што је Русија 2014. године припојила Крим.

Војни лидери и највиши званичници у Великој Британији, Данској и седишту НАТО-а недавно су позвали друге чланице да се понашају више као Финска и Шведска због растућих претњи од Русије, Кине и других противника.

„Овакав приступ одбрани целог друштва је нешто о чему сви причамо. У Холандији људи и даље мисле да је безбедност нешто о чему само војска треба да брине и влада покушава да отвори дебату о том питању”, каже за „Вол стрит џорнал” холандска министарка одбране Кајса Олонгрен, чија је мајка Швеђанка.

Приручник „Тотална одбрана”, са којег је Стокхолм обрисао прашину, своди се на стварање свести у друштву да се безбедносно окружење драматично погоршало последњих година. То подразумева јачање цивилне заштите уз позив грађанима да обезбеде двонедељне залихе хране и воде и радио-апарате.

„Шведске оружане снаге веома зависе од цивилног друштва у областима које се крећу од транспорта до здравствене заштите”, истиче министар одбране Пал Јонсон.

Подршка Швеђана оружаним снагама које броје око 34.000 војника прошле године достигла је 81 одсто. То је највећи рејтинг од 2012. године када је 56 одсто грађана подржавало војску. Овако висок углед који ужива шведска армија преводи се и и као подршка Украјини у њеној борби против Русије. Шведска је недавно објавила свој петнаести, до сада највећи пакет војне подршке Украјини у вредности већој од 690 милиона долара.

Након распада Совјетског Савеза Стокхолм је заузео став да је рат прошлост. Шведска је 2005. повукла скоро све своје јединице са Готланда и смањила копнене снаге за око 90 одсто, а морнарицу и ваздухопловство за око 70 одсто.

Геополитичке промене у свету и рат у Украјини су поново војно „пробудиле” ову нордијску земљу која је током хладног рата издвајала чак три одсто БДП-а за одбрану. Оружане снаге се убрзано обнављају, а потрошња за одбрану ће ове године достићи НАТО стандард од два одсто.

Када и формално постане чланица НАТО-а Шведска би, како се очекује, могла да се придружи појачаној мултинационалној истуреној бригади у Летонији у складу са циљем НАТО-а да постави савезничке трупе у све земље алијансе које се граниче са Русијом.

По оцени Ане Винсландер, директорке Атлантског савета за северну Европу, главни задатак Шведске у НАТО-у биће контрола Балтичког мора и ваздушног простора изнад Калињинграда. У новом „ратном распореду” биће важно и очување безбедности Гетерборга – кључног града у региону који по споразумима треба да служи америчким и НАТО трупама за допремање опреме, муниције, али и као потенцијална пољска болница.

„Шведска у НАТО доноси предвидљивост, уклањајући сваку неизвесност о томе како бисмо деловали у кризи или рату”, поручио је Роберт Далсјо, директор студија у Шведској Агенцији за истраживање одбране за „Њујорк тајмс”.