Проблематична примена Информационог система „Социјална карта”

Најмање 44.000 људи остало је без права на новчану социјалну помоћ откако је на снази Закон о социјалној карти. Најугроженији грађани наше земље који преживљавају уз новчану социјалну помоћ већ две године имају оправдан разлог да стрепе због Информационог система Социјална карта, који се „ослања“ на јавности и даље непознати алгоритам. Због свих штетних ефеката које овај закон носи, А 11 – Иницијатива за економска и социјална права залаже се за укидање овог законског решења и обуставу примене Информационог система Социјална карта.

– Регистар „Социјална карта” на једном месту обухвата око 135 података о личности корисника услуга социјалне заштите, али и њихових сродника и такозваних „повезаних лица”. Влада Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања замислили су „Социјалну карту“ као решење за „праведнију расподелу социјалне помоћи” и „унапређење квалитета рада државних органа у области социјалне заштите”, инсистирајући да у овој области постоји низ злоупотреба, не наводећи притом егзактне податке о томе ко стоји иза тих злоупотреба, те како и када их спроводи. Уместо да се унапреди дотадашњи систем рада, уведен је потпуно нови систем за који социјални радници фактички нису обучени, а о којем корисници новчане социјалне помоћи нису обавештени – тврде у А11.

Због новог, полуаутоматског и алгоритамског одлучивања о правима које грађани имају – да ли им је порастао приход, да ли су стекли више имовине и да ли је дошло до ових промена и код са њима повезаних особа, за тачно две године примене закона без социјалне помоћи остали су и они који ни на који начин нису „преварили“ систем, већ су постали жртве убрзаног, траљавог, нетранспарентног начина рада, наводе у овој иницијативи.

– Социјалним радницима посао је постало решавање такозваних нотификација о променама у статусу појединца, а не теренски рад који би омогућио да се заиста спознају услови у којима корисници новчане социјалне помоћи живе. Тако је полуаутоматизовани систем појединим грађанима бележио невероватне приходе из радног односа који се није десио, сезонски рад противправно је узиман као разлог за укидање социјалне помоћи, а социјални радници су упућивани на погрешне одредбе Закона о социјалној заштити – објашњавају у А 11.

У Иницијативи А 11 тврде да су на терену открили низ грешака овог регистра. Уз несензитивност система који на њему почива, долази до успостављања (нових) негативних стандарда у социјалној заштити.

– На пример, због непознавања начина рада сакупљача секундарних сировина, евидентирана је ситуација у којој је сакупљачу из Београда забележен месечни приход који би подразумевао да један човек, сам, за месец дана сакупи и прода 22 тоне картона, што је у супротности са елементарним законима логике – наводи се у саопштењу.

Пракса Иницијативе А 11 показала је и да поједини социјални радници игноришу напоре корисника да докажу да је систем направио грешку у њиховим наводним примањима, иако их те грешке остављају без социјалне помоћи, самим тим и без икакве друштвене подршке у превазилажењу сиромаштва.

Став Министарства да ће примена Социјалне карте елиминисати злоупотребе није ни оправдан, ни разуман, тврде у А 11, додајући да је покушај да се, у суштини, тестира полуаутоматизовано, алгоритамско одлучивање на групи људи који су најмаргинализованији у друштву само потез којим се смањује могућност да се ти људи жале, што нас наводи на питање - која група је следећа у реду за тестирање непроверених технологија?