Мали: Формирали смо тим за План раста за Западни Балкан

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је формиран тим за План раста за Западни Балкан, који ће  Србији омогућити ближу сарадњу унутар региона и са ЕУ.

 "Као што је председник Србије Александар Вучић најавио у Тирани, заједно са министарском за европске интеграције Тањом Мишчевић формирали смо тим за План раста за Западни Балкан, који ће нам омогућити ближу сарадњу унутар региона и са ЕУ", написао је он на свом инстаграм налогу.

Мали је нагласио да се тај план односи на период од 2024. до 2027. године и подразумева низ потребних реформи, као и финансијску подршку Европске Уније.

"Задатак нашег тима, који је данас одржао и иницијални састанак, ће бити да на најефикаснији начин споведемо све неопходне активности", навео је министар.

Он је најавио да ће у фокусу бити све активности на успостављању јединственог, најпре регионалног тржишта, као и приближавање европском тржишту, што ће, како је истакао много значити за наше грађане, а пре свега за наше пословне везе са Европом.

Додао је да је једна од тема и приступ јединственом тржишту за плаћање у еврима (СЕПА) а то ће значити мање провизије и убрзање прекограничних плаћања.

"Убрзано радимо и на зеленим коридорима како не бисмо имали задржавање на друмским и железничким граничним прелазима у теретном саобраћају приликом извоза и увоза роба", написао је Мали.

Према његовим речима, повезивање економија и уклањање препрека су велики и важни циљеви који воде ка суштинском развоју Србије и региона и бољој будућности за наше грађане.

"Хоћемо да Србија расте, тражимо нове изворе раста и начине да олакшамо пословање нашим привредницима. Тиме стварамо могућности за додатно запошљавање, за отварање нових радних места и нових фабрика, и тиме наша економија постаје конкурентнија и атрактивнија за инвестиције", навео је Мали.

Осим улагања кроз буџет, као што су издвајања за инфраструктуру и све друге области које су важне за грађане, како каже министар финансија Србије, ово су додатни напори како би даље ојачали нашу привреду и остваривали што веће стопе раста.

План раста за Западни Балкан предвиђа финансијску подршку од шест милијарди евра, од којих су две милијарде бесповратни грантови, а четири милијарде повољни кредити које даје ЕУ, а циљ је да се подстакне економски раст региона и убрза социо-економско усклађивање.

План се односи на период од 2024. до 2027. године и предвиђа да свака влада западнобалканске шесторке добије одређену суму новца на сваких шест месеци, зависно од реформи које је спровела у том периоду.

Лидери Западног Балкана су о Плану раста у јануару у Скопљу разговарали са званичницима ЕУ и САД, када је одржан сусрет "Западни Балкан и ЕУ".

Председник Србије Александар Вучић је крајем фебруара учествујући на Регионалном самиту о Плану раста и економског приближавања, рекао да ће нам План раста за Западни Балкан омогућити да додатно користимо ближу сарадњу унутар самог региона и са ЕУ.

"То нас приближава великом тржишту од преко 400 милиона потрошача, уз приступ већем броју добављача роба и услуга, нижим трошковима производње и једноставнијим начинима трговања", навео је Вучић.

Председник је тада истакао да су, осим тога, ту и потенцијали за отварање нових радних места, ниже цене, бољи квалитет, безбедност и шири избор производа и услуга, више иновација, истраживања и развоја, мобилност предузец́а и појачана економска активност.

"Зато је за Србију кључно убрзање интеграција у области зелених коридора, оцењивање усаглашености и јединствено тржиште плаћања у еврима, са крајњим циљем да наши грађани имају користи од ове сарадње", рекао је Вучић.