Фон дер Лајенова јача од сваке афере

Водећа политичка група у Европској унији, Европска народна партија (ЕПП) подржала је председницу Европске комисије Урсулу Фон дер Лајен за њен други мандат на тој позицији. Делегати ЕПП-а гласали су, на конгресу у Букурешту, са 400 гласова за и 89 против и апсолутном већином дали подршку Лајен у кандидатури за још пет година на једној од највиших функција у ЕУ, што ће бити одлучено након парламентарних избора у ЕУ у јуну, преноси Танјуг.

Фон дер Лајенова је рођена у Бриселу, говори немачки, француски и енглески, три пута је била министарка у немачкој влади, а као председница Европске комисије стекла је искуство водећи ЕУ кроз кризе пандемије корона вируса и рата у Украјини. На папиру, чини се да је тешко пронaћи бољег претендента за лидера ЕК од фон дер Лајенове.

Јасно је да ће једна од централних тема за ЕУ у наредном периоду бити безбедност. ЕК ће у наредним недељама представити предлог стратегије за одбрамбену индустрију, у плану је и канцеларија за војне иновације у Украјини, а ако задржи позицију након европских избора у јуну именоваће и комесара за одбрану, најавила је Фон дер Лајенова на Минхенској безбедносној конференцији средином прошлог месеца. Све ово имало би смисла, да се не ради о једној од најнеуспешнијих министарки одбране Немачке.

Фон дер Лајенова је први пут постала министарка 2005. године када је добила ресор за породична питања. Као мајка седморо деце и доктор медицине, изгледала је као идеалан кандидат за ово место. Брзо је постала популарна у јавности због залагања за бесплатни дневни боравак за децу, као и за новчана средства за родитеље који остају код куће да би чували малишане.

Корак даље направила је 2009, када је постала министарка за рад и социјална питања. Ипак, именовање фон дер Лајенове за немачку министарку одбране, после скоро тромесечних преговора између демохришћана канцеларке Ангеле Меркел и опозиционих социјалдемократа, било је изненађење, поготово што ниједна жена пре ње није обављала ту функцију. Од 2013. до 2019, када је Бундесвер био у њеној надлежности, листа недостатака опреме у немачким оружаним снагама се повећавала, праћена низом несрећа и афером са јавним набавкама, због чега се против ње водила и истрага у парламенту.

Буџетски одбор Бундестага је 2019. донео одлуку која је имала за циљ да се стане у крај прескупом ангажовању екстерних експерата за потребе министарстава, јер је немачка влада поменуте године на то потрошила више од пола милијарде евра. Главни актер „афере саветник” била је фон дер Лајенова, која је 2014. поставила извесну Катрин Зудер за државну секретарку.

Она је пре тога била менаџерка саветничке куће „Мекинси”, а према писању немачких медија, Зудерова је својим бившим колегама обезбедила уносне саветниче уговоре, а хонорар по дану износио је 2.000 евра. Посебно интересантно је то што су тада у „Мекинсију” каријеру градила и деца тадашње министарке. Закључено је да Фон дер Лајенова не сноси одговорност за додељивање уносних уговора спољним консултантима без одговарајућег надзора.

Поред тога, фон дер Лајенова је била изложена јавној критици и због реновирања немачког војног једрењака „Gorch Fock”, чија је реконструкција на крају коштала десет пута више него што је првобитно планирано.

Фон дер Лајенова је била блиска Волфгангу Шојблеу, председнику немачког парламента у то време. Ипак, њен најважнији савезник била је Ангела Меркел, којој је фон дер Лајенова била подршка и у добру и злу. А Меркелова је знала да цени лојалност, остављајући је на месту министарке упркос растућим проблемима у министарству одбране и захтевима опозиције за смену – и на крају подржавајући је за вођство Комисије.

На прошлогодишњем путовању у Израел, стајала је поред Бенјамина Нетанјахуа и изразила безрезервну солидарност у борби те земље против Хамаса. Њена изјава не би била спорна у својству немачког политичара. Али, пошто је то рекао шеф једне од најмоћнијих институција Европске уније, у вези са једном од тема о којој влада велика подељеност у блоку, ове речи изазвале су највећу реакцију од кад је ступила на дужност.

Неколико месеци после посете Израелу, Урсула Фон дер Лајен је поново чврста и спрема се за други мандати. 

Докторски ход по жици

Фон дер Лајен поново доспела у жижу јавности за време пандемије вируса корона. Она је тада размењивала поруке са Албертом Бурлом, извршним директором компаније „Фајзер”. То се дешавало сусрет уговору вредном око 35 милијарди евра у којем је „Фајзер” обезбедио земљама ЕУ 900 милиона доза вакцине, што је више него дупло него што овај блок има становника. О томе је прво у априлу 2021. године писао „Њујорк тајмс”, када је настала афера позната као „Дилитгејт”. Након што је овај чланак објављен, новинари су тражили, а што би требало да им буде омогућено Законом о приступу јавности документима, приступ порукама поменутим у тексту листа. Међутим, ЕК је одбила захтев. Фон дер Лајенова је 2015. била осумњичена да је плагирала докторску дисертацију из области медицине медицине, тачније да су елементи фалсиковања пронађени на 27 до укупно 62 странице и да су на 37 места прекршена правила, јер су неке реченице преузете без навођења извора и аутора. Иако је универзитетска комисија потврдила да она није правилно цитирала изворе за већину материјала у својој дисертацији, утврдили су да пропусти нису били намерни и нису поткопали њену централни тезу.