Имам конкретан предлог влади

Свашта човек може да прочита у дневној штампи. Пре неколико дана у  једним новинама пише: "Тадић спрема државни удар – избори тад и тад".  Необичан начин размишљања. Избори који се одрже у складу са словом закона у ствари су државни удар! Пази, богати. А шта би по тој логици било непоштовање Устава? Патриотизам? Нови патриотизам? Некаква нова српска патриотска мисао? Или је у питању нешто врло старо и банално. Нешто што има благи укус подвале. На крају, не би нам била првина да гледамо како се проблеми Србије, од којих је косовски свакако највећи, злоупотребљавају због страначких интереса. Има људи којима Косово служи као кишобран кoји отварају кад год хоће да одбране нешто што нема никакве везе сa интересима земље, ни с демократијом, ни с правом, најчешће ни с мозгом.

Пре само неколико месеци имали смо парламентарне изборе. Преговори о будућем статусу Косова били су у току, а доношење одлуке било је најављено за који дан после дана у коме су грађани одлучивали о саставу Скупштине, посредно владе. Нешто не могу да се сетим да је неко од учесника у изборној утакмици тада рекао да су избори неморални, нити да нам нису потребни. Тада никоме није ни пала на памет глупост са помињањем државног удара.

Окрени обрни, стигнеш до патриотизма. Старог или новог, свеједно. На десетогодишњицу убиства малог Душана Јовановића гледао сам на РТС-у потресну реконструкцију трагичног догађаја. Не верујем да ћу много погрешити ако претпоставим да су дечаци који су убили дечака били уверени да је то што раде патриотски чин. И криви су за тај злочин и требало је да буду кажњени. А ко је крив што су одрастали у време кад је све било уништено, обезвређено и извитоперено? Неки представници екипe која је деструисала и земљу и друштво и која је одузела будућност и малом Душану и хиљадама других страдалника, сада ће да се шепуре унаоколо и да са скупштинске галерије бране кубанске интересе (комично је, али и на одређени начин поштено – дакле, никад се није ни радило о српским интересима!). Неки други ће наставити да убеђују збуњене да су демократски избори у ствари државни удар.

Но, док сам гледао поменуту реконструкцију на телевизији помислио сам да ће неко скочити због пропагирања насиља. Срећом, таква бесмислица овога пута нас је мимоишла.

Практично је немогуће размишљати о патриотизму а не стићи до имиџа Србије. За мене је охрабрујућа чињеница да је почело о томе да се размишља на високом месту. Лепо је кад стручњаци седну за сто и думају како решити проблем. А проблем није мали. Потребно је променити лошу слику о Србији која је више од десет година стварана у свести људи из белог света. Потребно је променити те асоцијације и предрасуде. Потребно је постићи да кад се неком Норвежанину помене Србија он не помисли на злочинце и криминалце већ на наше природне лепоте, гостопримљив народ, здраву храну, изворску воду, генетичара Стојковића, Марка Видојковића… Дакле, задатак није нимало лак и биће потребно укључити сву расположиву памет у остваривање овог миленијумског циља. Имам конкретан предлог влади. Нека се у рад Савета укључе и два човека која су ни из чега направила у свету познате српске производе (што би народ рекао – брендове), произвођаче ракије "жута оса" и удице "ружно паче".

Само, постоји мали проблем. Како новоформирано тело мисли да уђе у ову "немогућу мисију" и промени имиџ Србије ако кубури са сопственим?

Искрено се надам да ће успостављени тинк тенк преживети кризу и да ће добро обавити свој задатак. Једно је јасно, за сад могу да буду опуштени јер се ништа озбиљно у представи о Србији не може побољшати док су оптужени за најстрашније ратне злочине слободни. Маркетинг који би се сада могао предузети био би само козметика и непотребан трошак.

Небојша Крстић,
саветник председника Републике Србије