Србија у очима ЕУ

Иако ће бити похваљена Канцеларија за европске интеграције, способност наше администрације да савладава европски пут и једнострана примена трговинског споразума са Европском унијом, извештај Европске комисије о напретку Србије ка ЕУ неће имати преовлађујуће позитивну ноту. То је посве јасно после прекјучерашње посете Божидара Ђелића, потпредседника Владе Србије, Бриселу, који је изјавио да је „црна тачка” у нацрту те анализе рад српског парламента и то што је од 50 планираних закона, неопходних за процес приступања Унији, усвојено мање од петине потребних прописа.

Чињеница да 6. новембра, када ће бити представљена ова анализа, нећемо добити велике похвале не значи и да ће тај извештај бити негативан, будући да извештаји ЕК не садрже општу оцену, већ само пресек свега битнијег што је урађено у протеклој години и, нарочито, онога што није испуњено на путу ка ЕУ.

Ксенија Миливојевић, саветница потпредседника Ђелића, која је у среду, такође, била у Бриселу, каже за наш лист, да овакав извештај не представља изненађење, јер „као и у сваком таквом извештају, има и плусева и минуса”, односно „и позитивних и слабијих тачака, на којима би требало озбиљније радити у наредних годину дана”.

Према речима наше саговорнице, у извештају, који стручњаци ЕК још пишу, као позитивно биће констатовано то да је у периоду од прошлогодишњег извештаја ЕК формирана проевропска влада, затим, да је ратификован ССП, да је у сарадњи са Хашким трибуналом остварен „очигледан напредак” (због хапшења Радована Караџића), као и добар рад наше администрације.

Оно што је најслабија тачка јесте рад парламента, каже Миливојевићева, наводећи да се у последње две године „парламент провлачи као најслабија карика у раду институција”, што показују и његови ефекти.

Она каже да негативна оцена следи борби против организованог криминала, с тим што ми ту, како каже, нисмо изузетак, јер се ова „болна тачка” бележи код свих земаља у транзицији.

Према ономе што су медији преносили из тог извештаја, биће нам поновљено и да кључни приоритет у процесу придруживања јесте пуна сарадња са Хашким трибуналом, што је и кључни предуслов за деблокаду Прелазног споразума од стране ЕУ.

И то није новина. Још је у првом извештају ЕК из 2004. године, састављеном на основу одлуке ЕУ донете у Солуну 2003, да земљама западног Балкана отвори перспективу чланства, наведено је да нашу земљу ка Европи спутава недовољна сарадња са тим судом. Потом је 2005, у којој су, иначе, отворени преговори Србије са ЕУ, констатовано да је Београд значајно унапредио свој однос са Хагом, да је исцрпљен приступ „добровољне предаје оптужених”, те да се очекује пуна сарадња, која би укључивала изручење Ратка Младића и Радована Караџића.

Наредне године, у којој су преговори са ЕУ замрзнути због Хага, Србији је поручено да чим реши ту препреку „може ослободити огроман политички, економски и интелектуални капацитет” и достићи остатак региона на путу у Европу, што се, нажалост, још није догодило.

Кад је реч о другом изузетно важном питању, Косову, које је, такође, све време под изоштреном „лупом” Брисела, није засад познато како ће оно тачно бити третирано у овогодишњој анализи. Али, треба се сетити да су једнострано проглашену независност у међувремену признале 22 земље Уније, а да је Комисија лане закључила да је изостало конструктивно укључивање Србије у преговоре о изналажењу одрживог решења за статус Косова заједно са представницима привремених органа самоуправе из Приштине.

И претходних година Комисија је упирала прстом на Београд, очекујући да Београд подстакне учешће косовских Срба у институцијама власти на Косову и Метохији. Тако је 2005. године позитивно оцењен дијалог Београда и Приштине о техничким питањима, али нам је истовремено замерено да нисмо активно подстицали косметске Србе да се укључе у рад привремених институција у покрајини. ЕК је од тада истицала да би конструктивни ангажман Београда по питању Космета допринео европској перспективи Србије, док би ометање могло да се претвори у препреку на том путу.

Занимљиво је, иначе, да је у прошлогодишњем извештају истакнуто да је остварен „известан напредак”, у примени европских политичких политичких стандарда, али да је „свеукупно дошло до успоравања реформи”. Бавећи се оценом овдашње политичке климе, европски експерти су тврдили да је „националистичка реторика и даље снажна и неповољно утиче на политичку атмосферу”. Посебно оштра оцена политичке ситуације била је и 2005, у време СЦГ, када је поручено да је политичка ситуација нестабилна, „као и стање демократије и владавине права”.

Што се тиче српске економије, могло би се рећи да је она у очима ЕУ боље пролазила од политике.Почев од годишњег извештаја за 2004. годину (када је речено да је СЦГ остварила значајан напредак у економској и политичкој транзицији), преко 2005. године, када је наша земља већ имала студију о изводљивости преговора о ССП-у (Србија је хваљена због оснаженог економског раста), до 2006. нарочито. Та година би се, заправо, могла оценити и као најпозитивнија у очима Комисије, будући да је тада уписан значајан напредак ка ефикасној тржишној привреди, уз макроекономску стабилност и тржишни раст који је тада достигао 6,7 одсто. Чак је речено је и да, чим реши препреку сарадње са Хагом, земља може да достигне остатак региона на путу ка Европи.

На страну чињеница што се то још није догодило, тек, врло сличне, за нијансу блаже, оцене нашле су се и у прошлом извештају, у којем је наведено да се отвара српско тржиште и напредује сарадња са суседима, али да и даље остаје проблем високе незапослености.

Према недавној тврдњи европског комесара за проширење Олија Рена, следећа 2009. може да буде кључна на нашем путу ка ЕУ. Уколико сви услови буду испуњени, Србија може, рекао је Рен, да оствари статус кандидата и пре краја следеће године.