Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Демократе страхују да ће Маск подржати Трампа

Трамп је на изборима 2020. године освојио мање од 25 одсто гласова у Силицијумској долини, да ли се мења расположење међу дигиталним богаташима
Демократе страхују да ће Маск подржати Трампа
Маск Силицијумску долину окреће удесно (ЕПА ЕФЕ - Л.Г.)

Откад је преузео Твитер Илон Муск политички је скренуо удесно, пркосећи дубоко укорењеној тези да је Силицијумска долина традиционално упориште добростојећих либерала и демократа.

Иако се дуго није могао сврстати у неки од табора, Маска сада оптужују да је скренуо удесно користећи своју платформу “Икс”, некадашњи Твитер, да шири теме којима се бави “Фокс њуз” и други конзервативни медији у Америци.

Маск је прошле недеље објавио да је амерички председник Џо Бајден увозио мигранте због гласова постављајући тако темеље за “нешто пуно горе од 11. септембра”.

Осим оваквих објава, амерички либерални аналитичари питају се хоће ли друга најбогатија особа на свету ставити своју снагу и богатство како би помогао бившем америчком председнику Доналду Трампу да се врати у Белу кућу.

Ове гласине су појачане када је „Њујорк тајмс” прошле недеље објавио да су се Маск и Трамп састали на Флориди заједно са другим републиканским донаторима.

„Да будем потпуно јасан, не донирам новац ниједном кандидату за америчког председника”, објавио је Маск на „Иксу”, пренео је Дневник.

Финансирање америчких избора је компликовано, а Бајденове присталице страхују да би Маск могао да се предомисли или финансира политичке одборе који подржавају Трампа, или да пронађе други начин да помогне републиканцима.

Маск није једини, и други из Силицијске долине бране конзервативне ставове и подижу буку у, гледано по изборним резултатима, либералном упоришту.

Трамп је на изборима 2020. године освојио мање од 25 одсто гласова у  Силицијумској долини.

Неки тајкуни настоје да изграде политички покрет који иако директно не подржава Трампа прихвата конзервативне циљеве.

Међу најгласнијима је Марк Андресен, оснивач „Нетскепја” који је некада имао блиске везе са демократама, односно бившим потпредседником Алом Гором.

Андресен се сада жестоко бори против приоритета левице, посебно против такозваних „woke” разматрања о једнакости или инклузивности на радном месту.

Попут многих десничарских улагача и  Андресенова фирма улаже значајан новац у криптовалуте.

Огорчење оним што Маск назива „можданим woke вирусом” окосница је популарног подкаста „All-In” у којем четири технолошка великана, међу њима неки Маскови пријатељи, износе своја размишљања о свету и најновијим технолошким достигнућима.

Међу домаћинима је Давид Сакс, члан ‘Пеј пал мафије’, групе мушкараца у коју је укључен и сам Маск, која је радила на том стартапу у касним деведесетим када су и постали мале, али данас све бројније и растуће десничарске фракције у Силицијумској долини.

Још један ветеран „Пеј пала” инвеститор Петер Тиел,  конзервативац рођен у Немачкој, повезао се са Трампом када је ушао у Белу кућу.

После напада на амерички Капитол Тиел је рекао да ће се држати даље од политике и тада је постао нека врста филозофског краља деснице у Силицијској долини.

Снага ове нове струје почиње се осећати са технолошким компанијама које су усмерене на разноврсност.

Постоје критике да је Сан Франциско преплављен дрогом и криминалом а да је генеративна вештачка интелигенција постала превише „wоке”.

Извршни директор Гугла Сандар Пичаи током фебруара био је на удару критика због чега су пале акције његове компаније. Разлог је био лансирање апликације вештачке интелигенције за генерисање фотографија етнички разноликих нацистичких снага из Другог светског рата.

„Људи који користе Гугл ВИ уносе своје склоности и своје предрасуде, а те предрасуде су изузетно либералне”, рекао је Сакс подкаста под насловом „Гуглов ВИ – wоке катастрофа”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.