Може ли БиХ да прође као Турска у преговорима са ЕУ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – За седам дана, највероватније 21. марта, Босна и Херцеговина требало би да отпочне преговоре о чланству с Европском унијом. После осам година од подношења захтева за чланство и нешто више од годину дана након стицања статуса кандидата, политичари у БиХ на најаву председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен о почетку преговора реагују на различите начине.

Део политичара описује вест о почетку преговора као „најбољи дан у каријери”, како је то прокоментарисао Елмедин Конаковић, министар спољних послова БиХ. Међутим, постоје и скептичније реакције и страховања од „турског сценарија”, па је председник Републике Српске Милорад Додик навео како „формални почетак преговора без датума не значи много”.

Европска комисија препоручила је Европском већу отварање преговора с ЕУ, а оно о томе треба да одлучи 21. или 22. марта. Председница Европске комисије хвали БиХ да је у последњих нешто више од годину дана урадила више него у претходној деценији, посебно похваливши „потпуну усклађеност спољне политике БиХ са ЕУ”, као и усвајање закона о сукобу интереса и сузбијању прања новца и финансирања тероризма. „Министарство правде БиХ пристало је да у домаће кривичне евиденције уврсти пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију. У делу који се тиче дијалога и помирења, управо је постао оперативан нови управни одбор за изградњу мира”, навела је Урсула фон дер Лајен. У ХДЗ-у БиХ поносни су што је ова одлука донета у време када њихова функционерка Борјана Кришто предводи Савет министара БиХ и захваљују хрватском премијеру Андреју Пленковићу за подршку на европском путу. Узбуђење је поделио и хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић, који очекује да у следећем кораку од ЕУ добије одговор да ли овако уређена БиХ може да постане чланица уније, што би, како каже, била „велика победа етнонационалиста и њихових шефова у Загребу, Београду и Москви”.

С друге стране, Додик у препоруци Европске комисије и будућем чланству као добру страну издваја најпре „испуњење великог националног циља – живот Срба у економском и политичком простору без граница”. Додик је свестан да је реч о прелазној фази и да ће Брисел тражити многе ствари, али да Република Српска, која је, како наводи, пресудно допринела мишљењу Европске комисије, очекује да се у преговорима „решимо ОХР-а и страних судија из Уставног суда БиХ”. „Ако се то не деси, онда су посреди неке друге намере које не можемо назвати европским путем”, истакао је Додик.

Премијеру РС Радовану Вишковићу сметају спекулације да ће се о датуму почетка преговора одлучивати након избора за Европски парламент, па се пита да ли ће они који данас одлучују и после јуна бити на важним функцијама. Председавајућа Савета министара БиХ каже да су пред БиХ обавезе да ради на закону о Суду БиХ, законима о граничној контроли и заштити личних података и изменама Изборног закона БиХ. Премијер ФБиХ Нермин Никшић, који је и лидер владајућег СДП-а БиХ, каже да су „главна врата отворена”, па политичким опонентима одговара речима „толико о издајама и продајама”.