Како побољшати рад Хитне помоћи

Лепа је вест да Београд најзад добија нови модеран објекат Хитне помоћи, после скоро 60 година. Пуно захвалности дугујемо Европској унији, која је за овај објекат донирала више од 10 милиона евра. Радови убрзо почињу и за две године очекује се завршетак овог значајног објекта за наш град. Међутим, нико није рекао ко ће преузети послове Хитне помоћи када почне ова реконструкција и да ли ће постојећи болнички центри бити у могућности да преузму и пацијенте. Из личног искуства знам да је хитна служба у болници Бежанијска коса и сада пребукирана, а ради у неадекватним условима у подруму болнице. Тешко је и болесницима и здравственим радницима да раде у тако скученом простору које личи на болнице из 19. века и то на подручју Новог Београда, најмногољудније општине у Србији. Има тако пуно простора око главног улаза у болницу где би могла да се изгради зграда Хитне помоћи.

Београд је највећи туристички центар у Србији с много лепих хотела и годишње га посети више стотина хиљада туриста, а није тако далеко 2027. година када ће нам на изложбу Експо доћи можда и милион туриста из целог света. Сигурно ће некоме бити неопходна и хитна помоћ. Где да их упутимо?

Такође евидентан проблем Хитне помоћи је у малом броју амбулантних кола (једно возило на 100.000 становника), што је вишеструко мање него што имају неки градови у Србији. Због честих великих застоја у граду ни та возила не могу брзо да стигну до пацијента, што може имати и трагичан крај. Диспечерима на броју 194 није лако да оцене хитност позива за помоћ и велика одговорност лежи на њима. Многе земље су у тој ситуацији организовале брзу Хитну помоћ на мотоциклу. Зна се да од брзине доласка Хитне помоћи често зависи и живот пацијента. За многе тешке повреде с великим губитком крви или краћим престанком дисања и минут је дугачак и ови медицинари на мотоциклима једини су спас.

Драгутин Драгојевић,

Нови Београд