Друштвене мреже користе и деца млађа од 13 година

Популарност друштвених мрежа расте непрекидно, а званична европска статистика је потврдила да 59 одсто становништва ЕУ користи мреже попут „Фејсбука”, „Икса”, „Инстаграма”, „Снепчета” и „Тиктока”. Према овим званичним подацима, у прошлој години је, дакле, више од половине популације направило кориснички профил, објавило поруке или обављало неке друге активности на друштвеним мрежама.

Када је реч о нашем региону, предњачи наша земља у којој је удео корисника друштвених мрежа достигао 70,3 одсто, с тим што је већ проценат појединаца који користи интернет у северном делу Србије – 73,2 одсто, а мањи у јужном делу земље, где друштвене мреже користи 67,3 одсто њих. Евростат наводи да у Словенији 63,4 одсто грађана учествује на друштвеним мрежама, а у Хрватској је тај проценат 62,7. Европска статистика се бавила и процентима појединаца који користе мреже и у тој категорији предњачи Данска – чак 91 одсто грађана, а следе Кипар (83 одсто) и Мађарска (81 проценат). Најмање учешће су пријавиле Француска (44 одсто), Немачка (49 одсто) и Италија (53 одсто).

Друштвене мреже су места на којима и деца данас проводе највише времена, а то је нешто што, према мишљењу стручњака, не би требало препустити случају. Много садржаја који се могу пронаћи на интернету нису прикладни, а ни безбедни за најмлађе, па се поставља питање да ли се поштују услови за коришћење друштвених мрежа, од којих је један да корисници морају имати најмање 13 година да би приступили платформи. Разне анкете, као и друга истраживања, показују да друштвене мреже користе и много млађа деца, што потпуно мења целу концепцију приче и саме друштвене мреже, али и доводи до велике опасности и развоја разних облика вршњачког насиља.

У Националној платформи за превенцију и безбедност деце на интернету наводе да број деце и младих који свакодневно користе интернет стално расте и у свету и код нас. Они подсећају да интернет представља нецензурисани извор информација који није увек примерен деци. Истраживање интернета без надзора одрасле особе може изложити дете сајтовима са штетним садржајима, као што су садржаји који заговарају насиље, који су експлицитни или подстичу неадекватно понашање.

„Због релативне анонимности коју интернет пружа, постоји могућност злоупотреба и коришћења интернета ради вређања, уцењивања, претњи, насиља и злоупотреба фотографија и личних података. Осим безбедности, постоји и проблем прекомерне употребе интернета, која може да развије зависност од интернета и видео-игара”, наводе на овој платформи. Како кажу, на основу европског истраживања које је спроведено 2019. године, објављено је да су деца као корисници интернета најбројнији у Србији. Већина њих, или 86 одсто, користи интернет свакодневно. Две трећине, тј. 65 процената најмлађе деце, од девет до 10 година, као и 98 процената старијих испитаника, од 15 до 17 година, приступа свакодневно интернету преко паметних телефона. Према неким нашим истраживањима, 45 одсто деце узраста од девет до 11 година у Србији користи друштвене мреже сваки дан, а у Немачкој 11 процената. Иако је прописана доња узрасна граница за коришћење друштвених мрежа, а то је 13 година, у многим случајевима се то не поштује, јер компаније не сносе одговорност уколико се установи да су приликом регистрације корисници оставили лажне податке.