Вучевић, Србенда и брат

Замерише ми многи што сам у некој изјави поводом доделе мандата за састав нове владе Милошу Вучевићу нагласио да је то одличан избор, јер је Вучевић Србенда и брат. Веле сви ти фини и углађени као да су боже мој из Версаја стигли, како то није примерен речник. Смета ваљда то што нам је будући премијер Србенда. Ваљда би требало да буде углађени грађаниста и другосрбијански аутошовиниста. Овако, изгледа да је Србенда ружна реч. Ружно им је и за неког да кажеш да је брат. Они воле другарице и другове.

Но, ја сам баш описао Вучевића онаквим какав јесте и како га ја доживљавам, јер за све ове године нашег познанства он се истински понашао тако. Увек је држао до националног, поносно је истицао да је Србин и да се бори за отаџбину, храбро се носио са гомилом екстремних аутономаша које је по Српској Атини, како иначе зовемо Нови Сад, свео на статистичку грешку. У људском смислу, без обзира да ли је био градоначелник или министар, никада никог није погледао са висине, сваком се понудио да помогне, увек се јави на телефон, посаветује, пита за мишљење, нађе се да ти пружи подршку. Што би клинци данас рекли – Милош је братина. Таквог ћемо премијера добити.

Важно је шта иначе Милош Вучевић има иза себе. Потомак је једног од најуспешнијих адвоката, па је и он сам закорачио у адвокатске воде и био на том пољу изузетно успешан. Осветлао је образ својој породици у сваком погледу. Столовао је Српском Атином и у његовом мандату дошле су толике фабрике у Нови Сад, изграђена су нова насеља и велелепни булевари. Никад мања незапосленост није била у Новом Саду и никада се толико стандард грађана није подигао. Град се модернизовао, постао је центар културних збивања у овом делу Европе, а као шлаг на торту Вучевић ће увек моћи да се похвали да је у његовом мандату Српска Атина постала европска престоница културе. Мајсторски је спојио српско и европско. Даље нема шта да се коментарише, само се каже – капа доле.

Најбитније, паметним и посвећеним радом Нови Сад данас поносно истиче Матицу српску, Српско народно позориште, афирмише на сваком кораку борбу Срба у Војводству Српском под Маријом Терезијом, поносно се говори о Светозару Милетићу, Јаши Томићу, митрополиту Јосифу Рајачићу, борби Срба за привилегије, ослобођењу Новог Сада 1918. године од Аустроугарске чизме. Говори се о свему оном што деценијама аутономашки комунистички кадрови нису дозвољавали да се говори, као што су касније чинила њихова деца под ДОС-ом говорећи да Србија окупира Војводину. Вучевић је такве свео на подношљиву меру доводећи их до стања да делују искључиво као екстремисти и да их народ презире. Сви ти силни Грухоњићи, Костреши, Погачари, Брковићи, Сејдимовићи и њима слични више су данас групација на коју пристојан свет гледа као да су из луднице одбегли, него што их узима за било шта озбиљно. То је заправо кључни Вучевићев политички успех. Он се не размеће са јаким и снажним изјавама. Он говори умерено, тихо, али делотворно и на терену прави резултат. Под њим је војвођанско аутономаштво у Новом Саду угашено и на томе му се истински мора честитати.

Вучевића као премијера чекају озбиљни изазови. Но, баш зато што је Србенда, знам да ће се борити за Србију и српски народ на сваком кораку и да неће себе штедети у тој борби. Српски народ може мирно да спава. Како у Србији, тако и у Републици Српској, Црној Гори, Македонији, Хрватској. Иначе је Вучевић неко ко апсолутно инсистира на што већем зближавању, па ако бог да и једног дана на уједињењу Србије и Републике Српске, као и враћању Црне Горе у заједничку државу. Баш зато сам га од дана када смо се упознали и заволео као човека. Чврсто верујем да ће радити у интересу отаџбине и српског народа и молим Господа да му пружи мудрости у тешким временима која нам следе.

Срећно, Милоше, и Бог да те чува!

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa