За Новосађане најлепша плажа на Дунаву је њихов „Штранд”. Званично је отворен 1911. године. Већ годинама је то уређена плажа и за Новосађане је ствар престижа обезбедити кабину на „Штранду”.
Али ово место има и своју трагичну историју, која се догодила 1942. године Новосадском рацијом. Шајкашка рација спроведена је између 4. и 29. јануара 1942. године. Отпочела је у Шајкашкој (од 4. до 19. јануара), наставила се у Новом Саду (21. до 23. јануара), а завршила се у Бечеју (од 25. до 29. јануара). По зими, на минус 20 степени Целзијуса, људи су у Новом Саду 22. јануара од четири сата ујутро довођени на „Штранд”, где је несумњиво убијено 1.246 жртава. Убијени су падали у воду, а оне који су пали на обалу војници су гурали под лед. Снег и пешчана обала Дунава били су црвени од крви убијених Новосађана. Кад је oтоплило новосадским улицама текле су црвене бујице од крви помешане са снегом.
Вест о масакру у Шајкашкој брзо се проширила у Мађарској. Посланик Ендре Бајчи-Жилински затражио је у парламенту да влада заустави рацију, јер је преко својих извора сазнао да су у Новосадској рацији убијене 2.323 особе, а у Шајкашкој 12.763. Захваљујући Бајчи-Жилинском спроведена је војна истрага у вези с масакром и децембра 1943. године 12 официра егзекутора Новосадске рације осуђено је на затворске казне. И Ендре Бајчи-Жилински је исте године окончао живот, али је као почаст за заслуге откривања Рације у Новом Саду по њему названа једна улица.
У Новом Саду планирана је изградња цркве у близини „Штранда”, па се сакупљају потписи и организују протести против градње цркве. Могли би онда да се организују и протести против купача, који се сунчају и шетају на „песку црвеном од крви 1.246 жртава” убијених на „Штранду” 1942. године. Црква у близини „Штранда” никоме не би требало да смета, као ни купање и сунчање на песку ове плаже. Изграђена црква биће симбол и подсетник на трагични догађај, па би могла да добије и симболичан назив – црква Рације.
Требало би с пијететом да се сећамо значајних догађаја из историје нашег града и да их обележавамо. Тако се сваке године сећање на Рацију обележава на Кеју жртава Рације, иако је већина жртава није страдала на кеју, већ на „Штранду”. Морамо уважити историјске чињенице и поштовати их, а не протестовати против истих.
Митар Радоњић,
Нови Сад
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


