Родитељи не смеју да крију да дете има епилепсију

Ена Стоилков, Удружење особа оболелих од епилепсије

Од своје 20. године болујем од епилепсије. С обзиром на то да је она стечена и то након наизглед безазленог ударца у главу, у 20. години ми се живот потпуно преокренуо. Тада почиње моја борба. Није било нимало лако прихватити саму дијагнозу. Поред епи-напада које сам тада почела да доживљавам, уследио је и велики психички пад. Тешко је борити се са болешћу и депресијом у исто време.

Захваљујући професору др Драгославу Сокићу и мом психијатру, мој живот је поново почео да добија смисао. Њихов професионализам и преданост су ми помогли да се суочим са свим и прихватим своју болест.

Епилепсија је болест мозга која се дијагностикује помоћу ЕЕГ-а главе, магнетне резонанце и телеметрије. То је неуролошко обољење које се карактерише спонтаним понављањем епи-напада. Епилептичне нападе делимо на фокалне (једноставни парцијални, комплексни парцијални и секундарни генерализовани) и на генерализоване (апсансни, миоклонички, тонички, тонично-клонички, атонички). Епилепсија није заразна болест и није вид менталне ретардације. У већини случајева узрок је непознат, иако се код неких људи, између осталог, епилепсија развија као последица повреде мозга, можданог удара, рака мозга и злоупотребе дроге и алкохола. Епи-напади су последица абнормалне активности кортикалних нервних ћелија у мозгу. Лекови који се користе у контроли епи-напада називају се антиепилептици и помажу у око 70 одсто случајева. Постоје особе које поседују ауру (предосећај) да ће доћи до самог напада и ми који падамо изненада, у тренутку. Сам призор напада није нимало пријатан, особа губи свест, пада, долази до спазма (грчења) мишића, неконтролисаних покрета, може кренути пена из уста и особа се може умокрити. У многим књигама може се прочитати да се епи-напади пореде са истеривањем ђавола, што је, наравно, заблуда.

Удружење особа оболелих од епилепсије, чији сам и сам члан, труди се да разбије стигму о самој болести, развије свест код људи и пружи едукацију.

С обзиром на то да сам свесна колико је тешко суочити се и прихватити епилепсију, покренула сам акцију едукације деце по основним и средњим школама. За сада сам обишла школе у Ћуприји, Параћину, Јагодини, Деспотовцу, Сењском Руднику, Сењу, Супској и Крушару и обећавам да је ово тек почетак моје мисије. Едукација се своди на то да деци приближим саму болест, испричам им своје искуство, објасним им да им на сопствени ризик одглумим како заправо изгледа један гранд мал (велики) напад, да би ако се икада сусретну са њим, могли да препознају о чему се ради и да их научим како пружити прву помоћ.

Прва помоћ се састоји у томе да особу треба окренути на бок или ако то није могуће од силних трзаја, треба држати главу окренуту на страну, да језик не би запао у душник, све док се тело не смири, тачније док напад не престане. Не треба покушавати отварати уста и никако не треба стављати ваше прсте или било какве предмете унутар уста, јер може доћи до повређивања. Заштитите особу која има напад обезбеђивањем сигурног места где се може одморити. Када се освести, охрабрите је и испричајте шта се десило, обавестите Хитну помоћ и сачекајте док дођу.

Посебно сам поносна на сву децу која су скупила храброст и рекла гласно: „Ја имам епилепсију.”

Једна од битнијих ствари у борби са овом болешћу је подршка најближих и околине, зато апелујем на родитеље да не крију болест своје деце, јер им тако само одмажу.

Мени лично су много помогли моји најближи и дугујем им бесконачну захвалност. Велико хвала мом брату Огњену, родитељима Живку и Гордани, мом супругу Драгану, другарици Ани Никодијевић, која је провела дане поред мене док сам лежала у болници, мојим кумама Јовани, Мини и Теодори, сестрама Катарини и Ани и мом четверцу Ани, Ивани, Јелени и Ивани.

Ја имам епилепсију – али ја нисам моја дијагноза. Ја сам особа пуна живота, надам се, будућа мама, неко ко обожава да игра, да плива, да се смеје и дружи.

Ми који имамо епилепсију нисмо ништа другачији од других, и ми имамо своје жеље и снове, само што је наш свет обојен љубичастом бојом.

Приредила Данијела Давидов Кесар